NAPREDNI "MIROTVORAC" Vučić pokušava da sebe predstavi kao GANDIJA

Svojevremeno na međunarodnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu, Aleksandar Vučić se hvalio kako smo šampioni u broju vođenih ratova i istovremeno se time preporučivao za ulogu mirotvorca na skupu ovog formata. Kako neko može da se hvali da je šampion u nečemu što se zove rat, ima valjda smisla jedino u glavi Aleksandra Vučića.Predsednik Srbije je više puta ponovio svoju osnovnu poruku da je interes Srbije "mir i stabilnost". I nema razloga da mu ne verujemo. Mir i stabilnost su potrebni svima, a ko će se za to bolje zalagati od nekadašnjih političkih predstavnika ratne opcije. Uostalom, Vučićeva elita je do privilegija i bogatstva došla protivpravnim sredstvima u miru, uz blagoslov od strane zapadnih partnera, te ih jedino tako može i održati. A bilo bi zanimljivo pitati predsednika u kojoj nas meri preporučuju unutrašnji "mir i stabilnost" za koje je odgovorna njegova Vlada. Kako na taj "mir" utiče rastući broj afera ili kultura nasilja u Srbiji danas, falsifikovanje istorije koju sprovode on, njegovi najbliži saradnici i vlada u celini?

Svoju ulogu političara koji garantuje regionalnu sigurnost Vučić "igra" vešto. Njegova taktika je zanimljiva i efikasna, jer smišljeno stvara haos da bi onda nastupao kao pomiritelj i osoba koja ima volju i moć da rešava probleme. Vučić je neko ko želi da ostane u istoriji zapamćen kao faktor stabilnosti u regionu i da je pomiritelj Balkana i za takvu ulogu - da biste bili faktor stabilnosti - treba vam neko ko pravi haos, jer čemu svrha pomirivanja i smirivanja ako niko ne uznemirava situaciju. Sva ona smaračina o borbenoj Vladi, logorovanje u kasarni, približavanje građanima, trebalo je da predstavlja tu borbu za mir i istinu Gandija sa Balkana.Za ovih 12 godina slušali smo o modernizaciji Srbije, okretanju ka budućnosti u kojoj nas čekaju veliki uspesi, naročito na evropskom putu i u životnom standardu. Ali naš vrednosni pejzaž se nije nimalo promenio u tom pravcu. Naprotiv, on se trajno uobličava u periferijski i antizapadni nacionalizam. E pa, tu smo gde smo, to je današnja Srbija: dominantno radikalska u širokom značenju te reči, zapuštena i obolela od svih mogućih bolesti. Iako dešavanja na srpskom terenu dokazuju da Vučićeva politika doživljava poraze, Vučić tvrdi da pobeđuje. Em je patriota, em mirotvorac.

Dokle god je Srbija van Evropske unije, Brisel je u mogućnosti da se distancira od Vučićevih "mirotvornih" akcija. On može biti loš predstavnik za jedan evropski projekat, ali je pouzdan pomagač, koji omogućava Briselu da se približi svojim geostrateškim ciljevima na Balkanu. To sada može i da se čita kao Rio Tinto.Tolerancija EU prema Vučiću možda je politički pragmatična i predstavlja jednostavan način održavanja stabilnosti na Balkanu, ali je istovremeno i cinična.

Vučić je osmislio svoj politički put koristeći benzin kojim se kao gasi vatra. Inovacija je u tome što predsednik sada novoradikalski huliganizam oblači u odelo velikog državnika mirotvorca, o čemu će pevati on lično i njegove sluge.