U Srbiji se više pije alkohola nego mleka: Da li ako je nešto bezbedno znači i da je dobro?

Nebezbedni proizvodi uglavnom su u Srbiju stizali iz inostranstva, četvrtina njih su igračke, odeća, oprema za kuću i mali kućni aparati. Kako su uspeli da stignu do tržišta i pored kontrole? Koliko su opasni? Ko snosi najveću odgovornost? Kakva su prava onih koji kupe proizvod za koji se ispostavi da je opasan?

"Ne jedite ga - sadrži kancerogen metal“, „Povučena dva proizvoda sa tržišta Srbije - predstavljaju rizik za zdravlje“, „Povučen proizvod za decu zbog rizika od gušenja“ - samo su neki od naslova, koje smo mogli da pročitamo prethodnih nedelja.

Profesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić rekla je za RTS da evidencija povučenih proizvoda ukazuje da funkcioniše sistem kontrola, jer na drugim mestima gde je sve u redu i nemamo informacije da je neki proizvod nebezbedan ne znači da je sve tako, već da kontrola možda nije udrađena.

- Ne možete da iskontrolišete svaki proizvod koji dođe na tržište. Bezbednost hrane sada je na najvišem nivou, međutim sada mnogo više znamo, što ne isključuje ljudsku grešku. Najčešće se dešavaju hemijske kontaminacije - navela je Stanišićeva.

Kontrola na svim nivoima

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže da se kontrola vrši na svim nivoima, ali uvek može da dođe do pojave nebezbednih proizvoda. Smatra da imamo niz zakona koji regulišu tu oblast i da je sistem u tom pogledu u potpunosti zaokružen.

Stanišićeva je istakla da je poverenje potrošača poljuljano tipa pričom o aflatoksinu, pa zatim vraćanjem našeg povrća i voća sa granice zbog pesticida.

- To je odgovornost proizvođača. Kod nas nije regulisana kupovina pesticida kao u nekim zemljama, gde se zna u odnosu na to koliko vam je gazdinstvo koliko pesticida možete da kupite - navela je profesorka fizičke hemije.

Bezbednost i kvalitet nije isto

- Bezbednost i kvalitet hrane nije isto - rekla je Stanišićeva i ukazala da ljudi često misle da ako je nešto bezbedno da je to i dobro. - Sastojci koji se nalaze u čipsu ili u suvom mesu su takođe kancerogene. Zavod za javno zdravlje u Srbiji objavio je podatak da se u našoj zemlji više pije alkohola nego mleka - kaže Stanišićeva.

Perinčićeva ima savet za sve potrošače da prijave inspekciji sumnjiv proivod.

- Portošači imaju pravo na povraćaj novca ako se neki proizvod proglasi nebezbednim. Račun nije neophodan za povraćaj novca, čim se pusti informacija da je proizvod nebezbedan - kaže Perinčićeva.