Sme li SNS da se ODREKNE Pinka i Informera?

Sadašnja vlast, koja je kontinuitet vlasti tokom devedesetih, drži narod u stalnom strahu da mu se može dogoditi nešto gore nego ovo što trenutno živimo. Atmosfera straha širi se na sve strane, podstiče se strah u ljudima. Danas je nasilje za nijansu sofisticiranije. Sprovodi se i putem popularne kulture u čemu prednjači televizija Pink. Neprekidna propaganda deluje na podsvest ljudi, svakodnevni život postaje imun na nasilje koje se neprekidno gleda na ekranima. Pink i tabloid Informer prepuni su psovačkih narativa prema svima onima koji ne podržavaju "istorijske" akcije Aleksandra Vučića.

Na taj način, ova vlast zapravo pokazuje koliko prezire svoj sopstveni narod i smatra da je to jedini govor koji ostatak, nekog podobnog naroda, želi. Zato su tu razne političke "talk show" emisije u kojima se pojavljuju ličnosti iz Vlade i razni ljudi čija je jedina uloga da na najdrastičniji, najagresivniji, najnekulturniji, skoro bestijalan način prikazuju sve one koji se ne slažu sa današnjom vlašću. Takve emisije su ipak gledane, a novine čitane. Pre svega zato što je poremećen sistem vrednosti i nametnut narativ da je vredno samo ono što je interes vlasti, a sve što je suprotno tom interesu proglašava se za neprijateljsko i izdajničko delovanje. To nas udaljava od normalnog, kulturnog načina razgovora, od kulture dijaloga, od tolerancije, ali to potpuno odgovara ljudima koji su na vlasti.​ Ova vlast je apsolutno onemogućila da civilizovanost i plemenitost igraju bilo kakvu ulogu u javnom diskursu.​ Jedan od razloga što Vučić tako često ide na televiziju Pink je svakako njihova gledanost. Rijaliti je interesantan ogromnom broju gledalaca. Njegovo pojavljivanje na tim televizijama je zapravo nastavak rijalitija. To je sprega koja je tragična za celo ovo društvo. Nažalost,  agresivnost će i dalje postojati u govorima raznih voditelja i "novinara", ali i samog predsednika države koji sebi dozvoljava da govori jezikom koji je nepodnošljiv za bilo koga ko ima imalo pristojnosti. ​

Bez propagande - svakodnevne, apsolutne i totalne - Vučić ne bi imao mogućnosti da se hvališe podrškom naroda. Moramo da imamo u vidu socijalnu strukturu i kulturne obrasce koji preovlađuju u Srbiji. Jer, Vučić se preko svojih medija isključivo obraća onim slojevima koji ustaju u četiri izjutra, rade po 12 sati i žive od minimalca, a zbog umora u san tonu već sa prvim kokoškama. Režimski mediji nemaju niti jedan normalan program za decu, program iz kulture, bilo šta što nije agresivna politička propaganda i rijaliti program. Vučić će se odreći svakog svog čauša, ali tih medija nikad.

Srbija se od vladavine SNS-a, bez ikakvog preterivanja, može okarakterisati kao društvo medijskog linča. On se odvija po dobro uhodanom obrascu. Usmeren je prevashodno protiv onih koji su deklarisani kao politički oponenti sadašnjoj vlasti ili su kao takvi u jednom trenutku percipirani od strane iste te vlasti. Javni progon po pravilu započinje izjavama najviših nosilaca vlasti, a onda se kao glavni "izvođači radova" javljaju tabloidi i njihovi glavni urednici, uz svesrdnu podršku svih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Shodno tome, šta čeka novinare nezavisnih medija? Praćenje i fotografisanje u restoranima, prodavnicama, susreti sa prijateljima u Hrvatskoj ili Crnoj Gori, a ne u nekoj poštenoj srpskoj kafani na Ibarskoj magistrali. Ako ih usnime da pazare kivi, biće strani plaćenici jer ne jedu budimke. Iz dana u dan čini se da dosežemo nove dimenzije dna i gubimo i to malo slobode što nam je preostalo...