Za koga se grade PRESKUPI KVADRATI, ako veliki broj ljudi nije u stanju da priušti stan?

Aksentijević je istakao da ne postoji precizna statistika ko su ljudi koji kupuju stanove.

- Ono što je jasno jeste da je građevinarstvo najveći udeo rasta bruto društvenog proizvoda u zemlji Srbiji, i to je razlog zašto se ono nekontrolisano pušta. Da država ima neke namere da ga kontroliše, pre svega bi onda proveravala šta je poreklo novca kojim se kupuje. Kao što ste u uvodu rekli, mi paradoksalno gradimo prazan prostor - rekao je Aksentijević u emisiji "Dan uživo".

Prema njegovim rečima, kada imate u perspektivi da je najveći motor razvoja naše države proizvodnja praznog prostora, zapitate se koliko je to održivo.

- Ono što se do sada uvek pokazivalo, jeste da je investiranje u stanove najbolje što se pruža nekome ko ima višak kapitala. Najveći broj stanova, pogotovo praznih stanova, kupuju ljudi koji kupuju svoj treći, četvrti, peti stan, jer imaju višak novca. Srbija nema drugo tržište kapitala gde bi se taj novac plasirao. Štednje u banci su daleko nepovoljnije od toga da se uloži u nekretninu - ocenio je.

Dodao je da statistika deset hiljada napuštenih stanova su stanovi koji su duboko napušteni u smislu i vlasništva.

- Kada govorimo o stanovima koji su neiskorišćeni, govorimo o mnogo većem fondu stanova koje imamo s jedne strane, a s druge strane živimo u zemlji koja za evropske standarde ima vrlo izraženu prenaseljenost stanova. Često i veliki broj domaćinstava koji žive u istoj stambenoj jedinici - ukazao je Aksentijević.

Kako je naveo, luksuz stanovanja je pre svega ono što utiče najviše na cenu kvadrata, a u Beogadu je to blizina centar grada.

- I onda imamo tu ironiju da se stanovi koji su investicija i koji zvrje prazni, grade u samom centru grada, a da su ljudi koji kupuju stanove za život primorani da ih kupuju ili u objektima koji su preko 50 godina stari ili u novogradnji koja nastaje bez bazične infrastrukture - objasnio je.

Aksentijević navodi da Srbija nije po tome specifična i da se u celom svetu dosta investira u nekretnine i nije neobično da one stoje prazne.

- Razlika je da poput drugih postsocijalističkih zemalja ne hajemo mnogo za time kako ljudi žive, dakle, ne postoji stambena politika koja se bavi time da li ljudi mogu da priušte stanove - kazao je Aksentijević.

Na pitanje kome odgovara gradnja na hiljade bespotrebnih kvadrata, smatra da dugoročno nikom ne odgovara.

- Mi smo betonirali već sve što se dalo betonirati. Dakle, ostalo je samo da sagradimo još poklopac od ekspres lonca u kom živimo. Dakle, u tom smislu cena tih kvadrata će vremenom, kako život u gradu bude postao nepodnošljiviji, padati. Moja pretpostavka je, dakle, da ljudi koji u te stanove trenutno investiraju, neće dugoročno profitirati. Svakako, ono što je mnogo pogubniji efekat društva jeste to da gomila ljudi nije u stanju da priušti stan - zaključio je Aksentijević.