Srbija okovana otrovima sa zapaljenih deponija, a treba da im verujemo da će da kontrolišu kopanje litijuma

Iako su lokalne vlasti pokušale da okrive visoke temperature i nesavesno postupanje pojedinca za paljenje "Kulagića ade" na Zapadnoj Moravi kod Kraljeva, stručnjaci smatraju da je primarni uzrok svih požara prekomerna količina smeća koja se taloži, izostanak procesa takozvanog upravljanja otpadom, te višedecenijsko zanemarivanje.

Požari na deponijama postali su svakodnevica u Srbiji, a od početka ove godine gorela su, bilo intenzivno bilo tinjajući, smetlišta u Užicu (Duboko), Surdulici, Sjenici, Beočinu, Negotinu, Mladenovcu, Novom Sadu, Kumodražu i Smederevu. Poslednji veliki požar buknuo je na deponiji "Kulagića ada" u Kraljevu, koja se nalazi u neposrednoj blizini grada, ali i na obali Zapadne Morave, čime je direktno ugroženo zdravlje građana i drugog biljnog i životinjskog sveta.

Odnošenjem smeća i upravljanjem deponijama u Srbiji se uglavnom bave lokalna komunalna preduzeća, koja odlažu otpad na barem 123 smetlišta. Ako se uzme u obzir da znatan broj njih ne ispunjava ni minimum tehničkih standarda, onda nije iznenađujuće što tokom letnjih, a sve češće i zimskih meseci, naizmenično gore sva veća smetlišta u državi.

Da požari nisu rezervisani samo za divlje deponije, potvrđuje slučaj deponije "Duboko" kod Užica, koje je početkom maja zahvatio masivan požar, a otrovna i toksična isparenja nedeljama su se nadvijala nad Užicem i okolnim naseljima. Duboko je otvoreno još 2011. kao regionalna sanitarna deponija sa centrom za reciklažu, u kojoj bi sam način odlaganja smeća trebalo da bude najbolja prevencija od požara. Ispostavilo se da je desetogodišnja upotrebna dozvola istekla pre dve godine, a da se u međuvremenu "Duboko" pretvorilo u najveće divlje smetlište u državi, koje je doslovno zatrpano smećem koje se nije, kako je predviđeno, sortiralo.

Sve to je doprinelo rastu koncentracije metana, koji se potom zapalio, a nedeljama ga je bilo nemoguće ugasiti jer je plamen tinjao na dubini od nekoliko metara otpada. Nakon gašenja požara usledili su planovi za sanaciju i širenje deponije, a lokalna javna preduzeća našla su se u slepom koloseku jer nisu znali gde će nadalje prevoziti otpad. Kao najbliže rešenje, ukazala se deponija "Kulagića ada" kod Kraljeva, koja je tako najednom, pored smeća iz Trstenika, Paraćina, Vrnjačke banje i Raške za koje je predviđena, najednom počela da prima i otpad iz Čačka, Požege i Užica.

Ogromne količine đubreta koje se ovde samo istovaralo, opet bez ikakvog sortiranja i prevencije od pojave visokih koncentracija zapaljivog gasa metana, pa su požari i na ovoj deponiji, bili neminovni.

Mere PM, ali ne i kancerogene čestice

Prvi požar na deponiji u Kraljevu izbio je u nedelju, 11. avgusta u večernjim satima, a nakon što je, prema tvrdnjama nadležnih, ugašen- vazduh je bio opasan po zdravlje. Novi požar je buknuo samo četiri dana kasnije, a teritorija čitavog grada, u čijem se neposrednom okruženju nalaze lekovite banje, bila je opasana gustim oblakom od toksičnih isparenja. "Lokalni front" je objavio uznemirujuće fotografije iz vazduha na kojima su se jasno videle razmere zagađenja vazduha, a građani su pozvani da ostanu u svojim domovima, kao i da ne otvaraju prozore.

Podaci iz stanice za automatski monitoring kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine pokazali su veliko prekoračenje dozvoljenih vrednosti zagađujućih čestica tipa PM10 i PM 2.5. U jutro 15. avgusta merna stanica u Kraljevu pokazala je koncentraciju čestica PM10 od 143 mikrograma po kubnom metru, a nivo PM2.5 dostigao je 66,2 mikrograma. Dozvoljena srednja dnevna vrednost za PM10 ne sme da prekorači 50 mikrograma. Usledilo je prepucavanje sa gradskom vlašću da li su građani na vreme i adekvatno upozoreni na opasnost od zagađenog vazduha, a kao krivci za izbijanje požara označene su velike vrućine i nepoznate osobe koje su palile stari nameštaj.

Stručnjaci pak smatraju da se ekstremne vrućine ne mogu olako proglasiti jedinim krivcem za požare na deponijama, kao i da je ono što se događalo sredinom meseca u kraljevačkoj "Kulagića adi" direktna posledica zatvaranja deponije "Duboko" i dovoženja ogromne količine smeća sa teritorije drugih gradova.

Igor Jezdimirović, inženjer za zaštitu životne sredine, kaže za Novu da što je veća količina đubreta na deponijama, veće su šanse da će doći do požara.

- Požare izaziva mahom paljenje gasa metana koji nastaje kao posledica razgradnje različitih tipova otpada, koji se odlažu i talože zajedno. Ovakve požare nemoguće je ugasiti vodom, u stanju su da gore i tinjaju danima, a posledice po životnu sredinu su dalekosežne. Naše društvo i dalje nema dovoljno razvijenu svest o neophodnosti upravljanja otpadom, jer se samo na taj način može smanjiti zagađenje životne sredine i negativan uticaj na zdravlje građana. Posle požara u Dubokom, vlasti su obećale da će uložiti neke sumanute novce kako bi sanirali deponiju i povećali njen kapacitet. Džaba sva ulaganja ako se otpadom ne upravlja na pravi način - kaže Jezdimirović.

Meteorolog Milenko Jovanović, koji je i član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), kaže za Novu da je najveći problem što deponija u Kraljevu prihvata velike količine smeća poslednjih meseci, a da je ono najstrašnije - činjenica što se nalazi na obali zapadne Morave.

- Lokalne vlasti u Kraljevu bile su dužne da blagovremeno obaveste javnost o posledicama požara jer su one bile neminovne, kako po stanovništvo, tako i po životnu sredinu - kaže Jovanović.

Ono što je pak, najproblematičnije jeste što se nakon požara na deponijama isključivo vrše merenja PM čestica, iako one nisu jedine koje dospevaju u vazduh. Plamen oslobađa dioksine i furane i druga toksična jedinjenja za koja u Srbiji ne postoji monitoring. Ove materije su najopasnije kad uđu u lanac ishrane, što se po pravilu i dešava, jer preko vazduha stižu do tla, ulaze u biljke, te biljke jedu ljudi ili životinje čije mleko, meso, jaja se kasnije nađu na ljudskoj trpezi.

Kako su ranije potvrdili stručnjaci, nadležni bi trebalo da blagovremeno obaveste građane o posledicama požara na deponiji, posebno poljoprivrednike čiji se proizvodi mogli da budu kontaminirani ovim kancerogenim materijama zbog izloženosti dimu sa deponija. Svi biljke koje su bile izložene isparenjima, a koje su sastavni deo ishrane - kako ljudi, tako i životinja - morale bi da se ispitaju na prisustvo ovih opasnih materija, ali se to, kako su stručnjaci potvrdili, u praksi ne dešava.

Ako institucije države Srbije nisu u stanju da sprovode kontrolu i upravljaju komunalnim otpadom na deponijama, na kojima zbog toga neprekidno besne požari koji trajno zagađuju životnu sredinu, postavlja se pitanje kako će institucije te iste države sprovoditi kontrolu visokorizičnog rudarenja litijuma.

Izgrađeno 12 sanitarnih deponija

Zabrinjavajuć je podatak da čak 70 odsto deponija nije predviđeno prostorno-planskim dokumentima i da nemaju urađenu studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, niti potrebne dozvole. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji je registrovano i oko 2.600 divljih deponija. U Srbiji je do sada izgrađeno 12 sanitarnih deponija od čega je deset regionalnih i dve lokalne, a najveći gradovi u poput Beograda, Novog Sada i Niša i dalje nemaju sanitarne deponije.