Stranci rade bez dozvole, omladina odlazi u inostranstvo

Tokom prošle godine Inspektorat za rad, vidi se iz njihovog izveštaja, obavio je 66.896 kontrola „rada na crno“ i tako proverio angažman ukupno 382.004 radnika. Bez adekvatnog ugovora radilo ih je 6.315, a nakon kontrole propisno ih je zaposleno 3.855. Kada se posmatra status stranih radnika, kršenje zakona je češće. Svaki deveti je radio bez radne dozvole.

- Iako su poslovi koje ova lica obavljaju najčešće visokorizični, u praksi ih je teško identifikovati, jer zbog straha od gubitka i takvog posla, između radnika i poslodavca postoji saglasnost da se u trenutku inspekcijskog nadzora izbegne legalizovanje tog odnosa“, napominje Inspektorat za rad u godišnjem izveštaju. „To je naročito prisutno u građevinarstvu i sezonskim poslovima u delatnosti poljoprivrede, kao i u ugostiteljskoj, trgovinskoj i zanatskoj delatnosti.

Najviše u građevini

To je i razlog što je najviše neprijavljenih radnika zatečeno kod poslodavaca u delatnosti građevinarstva, usluga smeštaja i ishrane, trgovine, proizvodnje prehrambenih proizvoda, ličnih usluga, saobraćaja i skladištenja, proizvodnje tekstila, kože i obuće, poslovnih usluga, proizvodnje metala, mašina i druge opreme, prerade drveta, poljoprivrede i šumarstva.

I među njima je, najviše na građevini, bilo stranaca. Stranci, međutim, još ređe regulišu radni status.

- Strani državljani zatečeni na radu „na crno“, nakon inspekcijskog nadzora i mera koje preduzimaju inspektori rada, često ne zasnivaju radni odnos sa poslodavcem, već bivaju vraćeni u matičnu državu, a umesto njih se radno angažuju druga lica, takođe, strani državljanin“, uporoava Inspektorat za rad. „Inspektori rada su prilikom izvršenih nadzora utvrdili da od ukupnog broja zatečenih stranih državljana na radu, poslodavci za njih 11% nisu prethodno obezbedili dozvole za rad u Republici Srbiji, a sa njih 6% nisu zaključili ugovore o radu i nisu ih prijavili na obavezno socijalno osiguranje.

Nazad u domovinu

U praksi je izgleda poslodavcima lakše da vrate radnika nazad nego da mu obezbede dozvolu za angažovanje. Verovatno i zato što u nedostatku adekvatne dokumentacije, u Srbiju dolaze kao turisti. A za građane iz država iz kojih najčešće dolaze vize nisu potrebne. Tako u „komadu“ mogu da borave najviše 90 dana.

- Radnik u Srbiju može da dođe sa radnom dozvolom ili kao turista, nema trećeg načina“, kaže za Forbes Srbija Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca. „Ali male privatne građevinske firme se ne usuđuju mnogo da rizikuju sa angažoavnjem bez radne dozvole. U slučaju povrede na radu, to bi bio veliki problem.

Od početka februara angažovanje stanih radnika je zakonski olakšano. U praksi, poslodavci još ne vide pun efekat reforme.

- Funkcioniše bolje, ali i dalje nije kao što bi trebalo da bude“, dodaje Jelena Jevtović. „Sve se podnosi preko aplikacije. Nacionalna služba za zapošljavanje proverava da li postoji domaći radnik za tu poziciju. Nije do njih, oni to brzo rade. Zapravo je bilo koga teško okriviti, jednostavno još se otklanjaju tehnički problemi. U pojedinim slučajevim vrlo se brzo reši zahtev, a neki se prosto zaglavi.

Prilično čest problem je, kako nam kaže Jelena, činjenica da poslodavci zaborave na vreme da zatraže dozvolu za angažovanje.

- Mnogi radnici rade na takozvane D vize. I poslodavac se ne seti na vreme da ona ističe i da mora da ima radnu dozvolu“, dodaje Jelena Jevtović. „I tako nastane gužva. Bio je preveliki broj zahteva. Neko reši problem za 20 dana, a nekome softver traži dodatnu dokumentaciju i sve se oduži. Još nismo blizu najavljenom roku od 15 dana, ali je brže nego što je bilo.

Ubedljivo najviše Turaka bez dozvole

Tokom 2023. godine, prilikom 251 izvršenog inspekcijskog nadzora, inspektori rada su zatekli na radu ukupno 7.781 stranog državljanina, od kojih njih 867 nisu imali obezbeđenu dozvolu za rad u Republici Srbiji. Treba imati na umu da je NSZ istovremeno izdao više od 50.000 dozvola za rad stranaca.

Među strancima bez dozvole za rad, najviše je bilo – Turaka. Od ukupno 867 zatečenih stranih državljana iz različitih država za koje poslodavci nisu obezbedili radne dozvole, 687 su državljani Republike Turske, 36 su državljani Kine, 26 iz Indije, 24 sa Kube, 22 iz Egipta, 15 iz Uzbekistana…. Bilo je tu državljana Ukrajine, Nepala, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Tadžikistana, pa i Italije i Poljske.

S druge strane, Turci nisu najbrojniji među angažovanim, kontrolisanim, radnicima. Na prvom mestu su građani Kine – 5.952, dok je iz Turske prekontrolisano 1.183 radnika. Sledi Egipat sa 256 radnika, Indija 145, Tadžikistan 40…

Rade i bez socijalnog

- Na radu ‘na crno’, bez zaključenog ugovora o radu ili bez podnete prijave na obavezno socijalno osiguranje, zatečeno je 450 stranih državljana, od kojih 335 državljana Republike Turske, 26 državljana Kine, 22 državljana Egipta, 14 državljana Kube, 13 državljana Indije, 11 državljana Uzbekistana, 10 državljana Turkmenistana - navode inspektori.

Većinu stranaca, odnosno 53% od ukupno 7.781 zatečenih, angažovale su strane firme iz inostranstva i upućeni su na rad kod poslodavca registrovanog u Republici Srbiji za koga vrše ugovorene poslove. Preostalih 47 odsto angažovali su poslodavci registrovani u Republici Srbiji.

- U pojedinim delatnostima zapaženo je da se povećava broj radno angažovanih „na crno“ u istim periodima svake godine. To je naročito karakteristično za ugostiteljstvo i građevinarstvo“, vidi se u izveštaju. „U ugostiteljstvu u letnjem periodu, zbog povećanog obima posla raste i broj radno angažovanih uopšte, pa i radno angažovanih „na crno“. Što se građevinarstva tiče, broj angažovanih „na crno“ naglo se povećava pred kraj građevinske sezone, zbog težnje poslodavaca da ispune zadate rokove i što veći broj poslova završe u tekućoj sezoni. Radu ‘na crno’ u delatnosti građevinarstva pogoduje i velika fluktuacija radne snage i često premeštanje sa jednog na drugo gradilište.

Inspektori rada su kontrolisali i bezbednost i zdravlje na radu kod stranih radnika. I podneli su ukupno 187 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca i tri krivične prijave protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Inspekcija je donela ukupno 73 rešenja sa 135 naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, ali i 39 rešenja o zabrani rada na mestu radu.

Sezonski rad

Prilikom izvršenih inspekcijskih nadzora, inspektori rada su zatekli 632 sezonska radnika, od kojih su za 345 sezonskih radnika Poreskoj upravi podnete evidencione prijave, dok za 287 sezonskih radnika ( 275 stranih državljana i 12 državljana Republike Srbije) nisu podnete. Od ukupno 632 zatečena sezonska radnika, 129 su državljani Republike Srbije, dok su 503 strani državljani.

Inspektori rada su zbog utvrđenih nezakonitosti u primeni Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, podneli sedam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, dok su zbog utvrđenih nezakonitosti u primeni Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, podneli dva zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.