POSTUPI PO NAREĐENJU VUČIĆA Ostavka je skupa reč za SNS

Na čemu se ta slepa poslušnost zasniva? Na navodnoj moralnoj osnovi i nameri da baš ta stranka preuzme moralni barjak u svoje ruke. Sami za sebe govore da su oni savršeni ljudi, gotovo nadljudi, pošteni i bezgrešni, skoro pa sveci. Svima je prošlost prljava, a njihova čista. Samo su im Srbija i građani na srcu, za fotelje ne mare, ništa za sebe neće, skromni i radni. Neprekidno ponavljaju da ni flekicu kod njih nećemo naći, oni su uzor, jer nikada ništa nisu ukrali. Moral je njihov brend. Na toj moralnoj čistoti uzeli su sve institucije da u njihovo ime i pod komandom Aleksandra Vučića rade.

Nakon masovnih ubistava u Srbiji, koji su izazvali talase protesta, čuli su se neprestano pozivi na odgovornost. Tražila se ostavka konkretnih odgovornih političara, ukidanje medija koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju, a imaju podršku države preko nacionalnih frekvencija, te smena Saveta REM-a (Regulatorno telo za elektronske medije). Da su neki od njih sačuvali zrno ljudskosti, videli smo na primeru ostavke ministra prosvete ili osobe koja mu je tu ostavku napisala. Pročitate to pisanije i pomislite, vidi, ljudsko biće. Samo što je šef države požurio tada da naglasi da ta ostavka neće ništa promeniti.

Ostavka zbog moralne odgovornosti je skoro nepoznat pojam u Srbiji. Nažalost, jedan takav, slabo je primećen. Direktor javnog komunalnog preduzeća u Boru podneo je ostavku saznavši da su dvojica njegovih radnika priznala da su usmrtila sirotu devojčicu Danku Ilić, osećajući moralnu odgovornost i saosećajući sa njenima.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je svojevremeno da je srećan što će tužilaštvo da ispita slučaj "Kentkart", a na pitanje da li će podneti ostavku ako se ispostavi da je autentičan snimak na kom se čuje da njegov šef kabineta nudi nameštanje tendera toj kompaniji, kaže - ne samo to, već bi i on i odgovorni trebalo krivično da odgovaraju, kao "što bi trebalo krivično da odgovaraju“ oni koji su ih "lažno optužili“. Sadašnjost je u slučaju Šapiča pokazala nešto sasvim drugo.

Ostavka je prvenstveno moralni čin, ili bi to trebalo da bude. "Ja samo radim svoj posao" - tom rečenicom neki žele da ukažu na postojanje distance koju imaju naspram krivičnih ili nemoralnih pojava u kojima učestvuju na svom radnom mestu. Oni smatraju da imaju obavezu da radi to što rade i nisu oni odgovorni zbog činjenja zla, nemaju oni veze sa time, kriv je neko dugi. Da bi pokazali moralnu ispravnost, oni se čak i trude da što bolje odrade to što rade. Na taj način, navodno, pokazuju poštovanje prema sistemu i njegovoj hijerarhiji. Tako kažu. To što čine zlo i državi i narodu, za to nisu krivi.

Još jedan razlog za izbegavanje ostavki u siromašnim državama, kakva je i naša, leži u tome što je državna služba najunosniji i najsigurniji izvor prihoda. Tipični američki državni funkcioner je, na primer, dobrostojeći advokat koji se lako može vratiti svojoj profesiji, koja često donosi više prihoda od državne plate. On, kao i u svim bogatijim zemljama, ostavkom gubi neke privilegije i zadovoljstva, ali mu život ne postaje bitno neugodniji. U zemljama u razvoju, funkcioner često nema ni pravu profesiju, pa je za njega napuštanje položaja vrlo težak udarac.Za SNS odgovornost postoji samo kao retorička figura. Ono što se dešava "iza kulisa“ svakako nije otkriveno za analizu političkog diskursa. Ipak, protesti koji se nastavljaju ovih dana šalju jasnu poruku: Ovo neće proći bez polaganja odgovornosti.