Državni rashodi sa oznakom tajnosti

Ostalih 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, odnosno 55,1 milijardi dinara otišlo je drugim korisnicima: Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu građevinarstva, Avio-službi Vlade, Upravi za zajedničke poslove, Generalnom sekretarijatu Vlade i drugima - uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta, naveo je Fiskalni savet u svojoj analizi upotrebe tekuće budžetske rezerve. Skoro 40 odsto ukupnih javnih rashoda iz budžetske rezerve u pomenutom periodu - nosilo je oznaku tajnosti.

Važan problem povezan s upotrebom budžetske rezerve je nedovoljna transparentnost, ukazao je Fiskalni savet u svojoj analizi.

- Postoje dva glavna razloga zbog kojih je upotreba budžetske rezerve nedovoljno transparentna. Prvi je to što se ona uveliko koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda, kod kojih poreski obveznici nemaju osnovne informacije za koje namene su ova sredstva agažovana. Od 2018. zaključno sa 2022. pobrojali smo čak preko 700 miliona evra koja su raspoređena na ovakav način, a tačan iznos zapravo je i nešto veći od toga. Naravno, jasno je da država neke svoje rashode, naročito povezane s bezbednošću, mora da drži u tajnosti (u skladu s predviđenom zakonskom procedurom). Međutim, upitno je zašto se to u tolikoj meri realizuje preko budžetske rezerve, koja je vrlo specifičan vid javne potrošnje - navodi Fiskalni savet.

Kako se objašnjava, budžetska rezerva se u osnovi formira tako što budžetski korisnici tokom godine ne uspeju da potroše sva sredstva koji su inicijalno dobili budžetom.

- Može se, zato, postaviti očigledno pitanje - da li je moguće da bezbednosne potrebe Srbije zavise od toga da li će se u budžetu tokom godine osloboditi dovoljan prostor za njih - što budžetska rezerva u suštini predstavlja - pita Fiskalni savet.

Verovatnije je zato, konstatuje Savet - da se korišćenje instituta poverljivosti u ovom slučaju zapravo preširoko koristi.

Poverljivo i za brojne van bezbednosnog sektora

- Na to upućuje i dugačka lista korisnika ovih sredstava na kojoj se nalaze i brojna ministarstva i druge državne institucije van bezbednosnog sektora (npr. Ministarstvo omladine i sporta). Drugi važan razlog za netransparentnost budžetske rezerve je to što se za njenu upotrebu u velikom broju slučajeva obrazloženja pišu generički, bez ulaska u konkretnu namenu ovih sredstava. Pritom, čak i ova generička objašnjenja u nekim slučajevima veoma su upitna, tj. ne odgovaraju objektivnim činjenicama - ukazuje Fiskalni savet.

Na poverljiva rešenja otpada skoro 40 odsto ukupno korišćene budžetske rezerve, što predstavlja veoma veliki udeo.

U tabeli je dat je pregled najvećih i najčešćih korisnika budžetske rezerve preko poverljivih rešenja:

Od 2018. do 2022. može se, navodi Fiskalni savet, pobrojati oko 85 milijardi dinara (720 miliona evra) koji su iz budžetske rezerve raspodeljeni preko poverljivih rešenja.

Oko 38% javnih rashoda iz budžetske rezerve - tajno

- Kad se uzme u obzir da je u odgovarajućem periodu preko budžetske rezerve ukupno upotrebljeno 225 milijardi dinara - to znači da je približno 38 odsto javnih rashoda koji su izvršeni preko budžetske rezerve imalo oznaku tajnosti, to jest - ne zna se za koje namene je otišlo - ukazuje Fiskalni savet.

Ovaj podatak je, ističe se u analizi - neočekivan.

- Naime, poverljiva rešenja trebalo bi prvenstveno da se odnose na specifična, bezbednosno osetljiva pitanja. Tako osetljivi troškovi ne bi smeli u tolikoj meri da se oslanjaju na neizvesne i nepredvidive izvore finansiranja poput tekuće budžetske rezerve - upozorava Savet.

U strukturi poverljivih rešenja bezbednosni sektor čini svega 35 odsto.

- Dodatna analiza poverljivih rešenja o korišćenju budžetske rezerve pokazuje još jedan neočekivan rezultat. Od ukupno angažovanih 85,1 milijardi dinara preko poverljivih rešenja (u periodu 2018-2022. godine) samo 30 milijardi, odnosno 35 odsto, odnosilo se neposredno na bezbednosni sektor (Ministarstvo odbrane, MUP i BIA). Ostalih 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, tj. 55,1 milijardi dinara otišlo je drugim korisnicima: Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Avio-službi Vlade, Upravi za zajedničke poslove, Generalnom sekretarijatu Vlade i drugima - uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta - navodi Fiskalni savet.

Samo Ministarstvu finansija preko poverljivih rešenja stavljeno je na raspolaganje oko 200 miliona evra, što je, kako konstatuje Savet - gotovo identično iznosu koji je na ovaj način opredeljen za Ministarstvo odbrane.

- Najveći broj pojedinačnih poverljivih rešenja o korišćenju budžetske rezerve odnosio se na Generalni sekretarijat Vlade. Pored analize iznosa sredstava opredeljenih preko budžetske rezerve po poverljivim procedurama, indikativna je i analiza broja ovakvih rešenja (nezavisno od njihovog iznosa). Od ukupno 158 pobrojanih poverljivih rešenja njih čak 53 odnosi se na samo jednu državnu instituciju - Generalni sekretarijat Vlade - ukazuje Fiskalni savet.

Dakle, korisnik svakog trećeg poverljivog rešenja o upotrebi budžetske rezerve bio je Generalni sekretarijat Vlade.

Pojedinačna vrednost ovih rešenja u proseku je bila oko milion evra.

Poverljivo - bez Službenog glasnika

Veličina budžetske rezerve koja se koristi za poverljive namene ne može se pratiti u realnom vremenu, a nekada, ukazuje Fiskalni savet - izostaju i naknadne informacije o tome.

U analizi se podseća da Vlada nije u obavezi da informacije o poverljivim rešenjima o korišćenju budžetske rezerve objavljuje u Službenom glasniku.

- Stoga se iznos sredstava koji su kroz budžetsku rezervu iskorišćene za poverljive namene ne može pratiti u realnom vremenu. On se može pronaći tek u Završnom računu budžeta, koji se objavljuje skoro osam do devet meseci nakon završetka predmetne godine. To konkretno znači da će prvi podaci o korišćenju budžetske rezerve za poverljive namene u 2023. najverovatnije biti poznati u jesen 2024, kad Vlada objavi Završni račun budžeta. Kad je sadržaj ovih podataka u pitanju, on se odnosi samo na informacije o tome koji iznosi su u pitanju i na kog budžetskog korisnika se odnose, bez bilo kakvih naznaka o nameni ovako potrošenih sredstava - ne definiše se jasno ni da li je u pitanju unos ili raspodela iz rezerve, što u nekim slučajevima može dovesti do problema u analizama - navodi Fiskalni savet.

U tim završnim računima obično se objavljuje lista i iznos svih poverljivih rešenja koja su tokom predmetne godine prošla kroz budžetsku rezervu, ali i ovde je napravljen izuzetak u 2019. godini.

U Završnom računu za 2019, naime, kako se navodi - objavljeno je samo koliko je sredstava iz budžetske rezerve upotrebljeno po poverljivim rešenjima nakon rebalansa budžeta (koji je usvojen uoktobru 2019. godine).

Poverljiva upotreba budžetske rezerve u prvih devet meseci 2019, pre rebalansa - ostala je nepoznanica do danas.