Uklanjanje Pavla Petrovića - PRST U OKO Fiskalnom savetu

U nekoliko navrata analize Fiskalnog saveta dovele su u pitanje podatke koje su objavljivali zvaničnici, između ostalog, odnosu zaposlenosti i BDP-a, navodeći da bi veći skok zaposlenosti, kojim se hvale vlasti na čelu sa Vučićem, morao da prati odgovarajući rast BDP. S tim u vezi, Fiskalni savet ocenio je da je Anketa o radnoj snazi, koju sprovodi Republički zavod za statistiku nepouzdana i da postoji problem u statističkom praćenju zaposlenosti.Generalni sekretar Stranke slobode i pravde (SSP) Peđa Mitrović rekao je da je predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića da profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Blagoje Paunović bude predsednik Fiskalnog saveta "znak da se ta institucija gasi". Mitrović je ocenio da Paunović nije kompetenatan za fiskalnu politiku.

- Njegova oblast interesovanja nije fiskalna politika, već preduzetništvo. Sa fiskalnom politikom nema dodirnih tačaka. Jedno je mikroekonomska disciplina, a drugo makroekonomska - rekao je Mitrović.

Poslednjih 12 godina državne institucije Republike Srbije pod pritiskom Srpske napredne stranke su odustajale od svoje Ustavom zagarantovano pravo nezavisnosti i stavile su se pod kontrolu SNS-a. Nema sumnje da je zbog toga, jedina državna institucija koja se oduprla svim političkim naletima i sačuvala nezavisnost i integritet - Fiskalni savet, opasno iritirao mudrace iz vladajuće partije. Pavle Petrović je, ne obazirući se na lične posledice, unapredio instituciju Fiskalnog saveta, sačuvao njegovu nezavisnost i ličnim primerom pokazao kako bi trebalo da se ponaša svako ko brani istinu.

A i poslednji izveštaj Fiskalnog saveta je odbrana istine činjenicama. Vlada je preko budžetske rezerve od 2018. do 2023. godine preusmerila ukupno oko 2,6 milijardi evra bez standardne procedure planiranja i uključivanja u budžet, naveo je Fiskalni savet u poslednjoj analizi "Tekuća budžetska rezerva i rebalans u Srbiji: Aktuelni izazovi i potrebna unapređenja". Tekuću budžetsku rezervu Vlada Srbije, kako je navedeno, koristi u velikom obimu i blizu zakonskog maksimuma od četiri odsto budžetskih prihoda, a u najmanje dve godine, 2020. i 2022, postoje jasne indikacije da je premašila to zakonsko ograničenje.

Fiskalni savet je još tokom 2017. godine skrenuo pažnju i na pogrešan način računanja duga Grada Beograda, objašnjavajući da bi uz takvu metodologiju i javni dug Srbije premašio 100 odsto BDP-a. Tada je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je da će Srbija 2023. godine morati dodatno da se zaduži za 3 do 4 milijarde evra. I nije pogrešio. Analiza projekta EXPO 27 kojim se vlast besomučno hvali, posebno je zasmetao moćnicima režima. Naime, Fiskalni savet je naveo da je država za finansiranje prvog dela projekta Expo 2027 sa Nacionalnim stadionom izdala osmogodišnje obveznice od 150 milijardi dinara (skoro 1,3 milijardi evra) po kamatnoj stopi od sedam odsto. 

- Samo plaćanje kamate na ove obveznice koštaće poreske obveznike oko 700 miliona evra, što je ogroman trošak, navodi se u analizi Fiskalnog saveta. Fiskalni savet ukazao je da ovaj trošak nije ni konačan jer će za završetak ovog projekta biti potrebno i novo zaduživanje, što podrazumeva i dodatne troškove kamata. U jednom delu ove analize navodi se, između ostalog, da projekti koji se sprovode mimo standardnih procedura imaju nepovoljnije uslove finansiranja, a naročito oni za koje se uzimaju krediti od poslovnih banaka. Pogoršanje uslova zaduživanja za nove investicione projekte imaće ozbiljne budžetske implikacije -  naveo je Fiskalni savet.

Ovaj režim je postao žrtva kriza koje sam proizvodi i trenutno uzmiče pred muljom koji je sam stvorio. I u njemu su uglavnom isti ljudi. Država kojom takva vlast upravlja, završiće u katastrofi poput ove kroz koju Srbija trenutno prolazi.