Po broju radnih sati smo na vrhu u Evropi, a po plati - na dnu

Radna nedelja je, za građane država članica Evropske unije, tokom prošle godine trajala u proseku 36,1 sat, pokazuju podaci Eurostata. Istovremeno, Srbi su radili skoro šest sati duže - i to je evropski rekord.

Dok Zakon o radu u Srbiji određuje da radna nedelja ne može da traje duže od 40 sati, radnici u državama EU rade manje od toga, a mi smo ovu satnicu "prešli". Tako je prosečna radna nedelja u našoj zemlji tokom 2023. godine trajala 41,7 sati.

Jedino su duže radili radnici u Turskoj, a njihova radna sedmica trajala je 44,2 sata.

Srbija, BiH i Grčka na vrhu liste

Odmah iza Srbije nalazi se susedna Bosna i Hercegovina, u kojoj prosečna radna nedelja traje 41,4 sata. Kada su u pitanju države EU, najduže se radi u Grčkoj, 39,8 sati, što je i dalje za skoro dva sata kraće nego u Srbiji. Potom slede Rumunija sa radnom nedeljom od 39,5 sati, Poljska u kojoj se radi 39,3 i Bugarska u kojoj se radi 39 sati.

Duže od 37 sati radi se na Kipru (38,5), u Letoniji (38,4), Litvaniji (38,3), Sloveniji i Hrvatskoj (38,1), Mađarskoj i Češkoj (37,8), Portugalu (37,7), Slovačkoj (37,6) i na Malti (37,3).

Potom, između 35 i 37 časova nedeljno radi se u Estoniji i Španiji (36,4), na Islandu i u Švajcarskoj (36,2), Italiji (36,1), Francuskoj (36), Švedskoj (35,7) i Irskoj (35,5).

Holanđani rade najkraće

Najkraće se, tokom prošle godine, radilo u Holandiji, gde je prosečna radna nedelja trajala 32,2 sata. Nakon Holadnije, sledi Austrija sa prosečnom radnim vremenom koje traje 33,6 sati nedeljno, a potom i Nemačka - 34 sata.

Manje od 35 sati nedeljno radi se još i u Belgiji (34,9), Finskoj (34,8), Danskoj (34,3) i Norveškoj
(33,9).

"Radnici u Srbiji eksploatisani, prekovremeni rad se ne plaća"

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković u razgovoru za Nova.rs objašnjava da, pored zakonski određenih 40 sati nedeljno, prekovremeni rad ne sme da traje duže od osam sati tokom jedne sedmice. Ipak, praksa je u Srbiji drugačija. Prema rečima sagovornika, poslodavci su u stanju da vode duple karnete, odnosno evidencije o radnim satima zaposlenih, kako bi "zaobišli" da plate prekovremeni rad. Ipak, postoji način da se radnici izbore za svoja prava.

- Radnici moraju sami da se organizuju, da prikupe dokaze, svedoke, redovno vode evidenciju koliko rade - i onda sa tim da se obrate sindikatu ili odmah inspekciji - kaže Vuković.

Kada je u pitanju plaćanje prekovremenog rada, Vuković ističe da vrlo mali procenat poslodavaca to radi.

- Neki radnici dobijaju dodatni slobodan dan ili određene stimulacije, ali to nikako nije dovoljno - zaključuje Vuković.

Po radu na vrhu, a po platama pri dnu

Iako smo po vremenu koje provodimo na poslu prvi, to nije slučaj sa platama. Prema zvaničnim podacima, prosečna plata u Srbiji iznosi oko 96.600 dinara, ali 50 odsto radnika zarađuje daleko manje - do 74.000.

Prosečna plata u EU je tokom prošle godine bila daleko veća - oko 2.300 evra, što je gotovo 270.000 dinara. Samo u Holandiji, u kojoj se radi najkraće, plata u proseku ide do 2.600 evra, dakle 305.000 dinara.