BOLNIČKI RAČUN ministra Lončara: Sačuvajte ga za besplatan krevet uz vašu posteljinu

Poznat, između ostalog i po tome da je za medije uvek bio nepristupačan, hirurga Lončara, upamtili smo po aferama i propustima u njegovoj nekadašnjoj ministarskoj zaostavštini. Brojne, do kraja nerasvetljene afere, izakulisni poslovi, a pre svega, sunovrat srpskog zdravstva, nisu bili prepreka da se "najpoznatiji lekar" SNS-a, vrati na omiljeni mu posao. I, krenulo mu je. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je kazao da pacijentima "na kraju lečenja kada izlaze iz (državne) bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta".

Međutim, računica je jasna, deset odsto bruto zarade ide u zdravstveni fond. Ko je poslednih 10 godina ulagao u zdravstveno osiguranje, na primer 10.000 mesečno, do sada je u državni fond uplatio 1.200.000 dinara. Loše stanje u zdravstvu Srbije svakako nije novost. O tome najbolje govori odnos vlasti prema državnom zdravstvenom sistemu. Naime, izveštaj o oblicima, uzrocima i rizicima korupcije u sistemu zdravstva koji je Agencija za borbu protiv korupcije objavila još 2012. jasno ukazuje na sistemske probleme, odnosno preporuke za njihovo unapređenje.

Jedna od tih preporuka je bila uređenje konkurentnog sistema zdravstvenog osiguranja, u kome bi fondovi bili nezavisne institucije, dok bi se privatne ustanove uključile u obavezni sistem zdravstvenog osiguranja. Time bi, konačno, privatno zdravstvo postalo konkurencija državnom. Imajući u vidu dosadašnje neulaganje u zdravstvo, jasno je koliko ova preporuka nije uvažena. U suštini, jedina strategija koja se do sada nazire jeste ideja da javno zdravstvo postane toliko nekonkurentno da se jednog dana ukine.

Kada se govori o lošem stanju u srpskom zdravstvu, posebno zanimljiv odeljak čine uzroci korupcije. Kao glavne stavke navode se netransparentnost u donošenju zakona i odluka, te loše upravljanje ustanovama zbog partijskog zapošljavanja. Tačnije, da se na mesto direktora zdravstvenih ustanova ne biraju najbolji, već lojalni. Ovdašnja javnost se svojevremeno najviše zabavila tumačenjem odredbi koje dozvoljavaju da lekari prime od pacijenta poklon određene vrednosti, a da se to ne smatra korupcijom. Udruženja lekara uzela su u zaštitu pacijente obrazlažući da građani već plaćaju zdravstveno osiguranje i da nije u redu da se dozvoli da nose i poklone. Ovim propisom, kako su dalje pojasnili, poništava se princip univerzalnosti i dostupnosti zdravstvene zaštite.

Država Srbija je odavno entitet koji se sastoji od grupe osoba koje imaju pristup resursima i novcu svih nas, a novcem ne raspolažu odgovorno i imaju najblaže rečeno čudnu hijerarhiju prioriteta, sve je preče od zdravstva i obrazovanja. Recimo i to da od preventivnih pregleda nema skoro ništa.

Ovde je važno i napomenuti da su u okviru ukupne potrošnje izdaci države za zdravstvo u rangu Mađarske, Slovačke ili zemalja juga Evrope, dok su izdvajanja iz džepa građana jedna od najviših u Evropi, posle Kipra i Švajcarske, što nas sve skupa stavlja u rang velikih potrošača za zdravstvo. U međuvremenu se pojavila nova opasnost. Stručnjaci upozoravaju da bi ukidanjem državnih apoteka moglo doći do toga da se ugrozi Ustavom zagarantovano pravo na zdravstvenu zaštitu.

Lončara i dalje brine račun.