Tužioci u Srbiji PREPUŠTENI dobroj volji policije

Od uvođenja tužilačke istrage 2012. godine zakonom je definisano da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, a da policija postupa po nalogu i zahtevima javnog tužioca i suda. Međutim, sam policajac koji predstavlja "oči i uši“ tužioca ne odgovara njemu, već svom starešini. Tužilac može samo iznova da traži da mu se dostave informacije, a da li će ih dobiti, čini se, ostaje dobra volja policije. 

Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović objašnjava za Insajder da je sam predistražni postupak važan jer je to, kako kaže, prva i najuspešnija faza.

- Tada se prikupljaju svi dokazi i od toga zavisi uspešnost celog postupka. Po Zakonu o krivičnom postupku rukovodimo predistražnim postupkom, a, u praksi, u realizaciji, mi nemamo prave mehanizme da utičemo na bilo koga. Zato što, po zakonima, imamo mogućnost da se obratimo njihovim starešinama, Vladi, Narodnoj skupštini, a odatle dolaze svi pritisci - kaže Savović.

Prema Zakonu o krivičnom postupku, ako u roku od 24 časa policija i drugi državni organ ne postupe po zahtevu javnog tužioca, on može tražiti pokretanje "disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu“.

- Mogućnost vođenja disciplinskih postupaka je potpuno suvišna u Zakonu, pošto to može da inicira svaki građanin. A drugo, sam Zakon o policiji je potpuno suprotan sa Zakonom o krivičnom postupku i koje odredbe njihove kažu da o svakoj radnji informišu njihovog starešinu - objašnjava Bojana Savović.

Profesor krivičnopravnih nauka i nekadašnji pomoćnik direktora policije Zvezdan Radojković u pisanom odgovoru za Insajder navodi da je karijerni razvoj i položaj policijskih službenika regulisan Zakonom o policiji.

- Ovim zakonom su propisani principi rada i poslovi policije, mere i radnje i ovlašćenja koje mogu policijski službenici da preduzimaju odnosno primenjuju u svom postupanju, ali isto tako su propisani principi i sistem rukovođenja radom policijskih službenika u obavljanju svih policijskih poslova - piše Radojković.

Zbog toga, kako navodi, struka sve više primećuje izazove u odnosu tužilaštva i policije. Predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić kaže da se u ovom momentu nije išlo dalje od "ideala tužilačke policije“.

- Nije se išlo dalje u razmatranju koji bi to bio način organizovanja - da li bi to bio jedan deo u okviru kriminalističke policije, u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, ili bi to bili ljudi koji su, naravno, policajci koji bi bili posebno zaposleni i pri tužilaštvu bi se stvorila posebna jedna organizaciona jedinica koja bi se zvala tužilačka policija. Savršeno je svejedno koji je organizacioni oblik, suština cele priče je da bi oni za svoj rad odgovarali tužiocu - navodi Lidija Komlen Nikolić.

Tužiteljka Bojana Savović kaže da bi jedna od mogućnosti bila izmeštanje kriminalističke policije iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

- Ne mislim na ostale policije koje se odnose, na primer, na javni red i mir i na saobraćaj i tako dalje, one bi trebalo da ostanu u okviru MUP-a, ali kriminalistička policija bi trebalo da se izmesti iz MUP-a i da nekako bude sa nama, da odgovaraju nama, a i da mi utičemo kasnije na njihovo napredovanje u karijeri i na njihovu platu, položaj i sve ostalo. To je jedini način da ih motivišete da žele da zaista da budu u svakom smislu odgovorni tužiocu, a ne svojim starešinama - kaže ona.