Društvo i ekonomija

[ Izvor: N1 ]

28. 05. 2024. 10:57 2

Sve manipulacije vlasti za rušenje Generalštaba

- Davanjem u zakup na 99 godina parcele gde se nalazi Generalštab se izigrava zakon, koji izričito zabranjuje otuđivanje kulturnih dobara u javnoj svojini, a ugovor o vekovnom iznajmljivanju se svuda izjednačava sa pravom svojine - kaže sagovornik N1 Jovan Rajić.

Vlast u Srbiji izigravanjem zakona, prikrivanjem dokumenta pokušava da realizuje projekat rušenja zgrade Generalštaba i izgradnje hotela privatnog investitora, a moguće je još pravnog nasilja kako bi se kulturno nasleđe i dobro pretvorilo u komercijalni sadržaj, navode sagovornici N1.

Sadržaj ovog ugovora koje je ispred vlade Srbije potpisao ministar Goran Vesić sa američkom kompanijom u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa je i dalje tajna, a Jovan Rajić, šef pravnog tima organizacije RERI, kaže da su podneli zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. 

- Ako je potpisano, onda treba da znamo na šta smo se obavezali - naglašava Rajić za portal N1.

On navodi da "bode oči" ono što je objavljeno na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a to je odrednica davanja u zakup na 99 godina.

Zakon zabranjuje otuđivanje kulturnog dobra

- Ovakav ugovor se svuda izjednačava sa pravom svojine. Koristi se kad svojina ne može da se prenese. U pitanju je izigravanje zakona, jer nije suprotno propisu, ali Zakon o javnoj svojini izričito zabranuje otuđivanje kulturnog dobra u javnoj svojini. Tako da, zvanično nije zabranjeno, ali je zloupotrebljeno - ističe Rajić.

On kaže da je ta odrednica suprotna smislu tog zakona.

- Suština je da ne može privatni interes da se stavi ispred javnog. Da ne govorim o problemu sa aspekta bezbednosti zemlje. U pitanju su bezbednosno osetljivi objekti. Nije Generalštab tu slučajno. Tu je Vlada Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova i druga. Postoji i položaj tog ambijentalnog dela zašto je tako projektovano. Nije projektovano sigurno da bi Trampov zet napravio hotel - ističe sagovornik. 

Rajić smatra da je problem što se ne objavljuju brojne odluke državnih organa, a razlozi tome su, kako ističe, da obična i stručna javnost ne bi mogla da reaguje i da traži poništenje odluke ili pokrene formalnu proceduru za poništaj odluke. On kaže da su tražili i odluku po kojoj je ministar Goran Vesić ovlašćen da potpiše ugovor, jer i ona nije javno dostupna.

- Raspolaganje javnim dobrima i resursima mora da prođe kroz neku proceduru. Kada bismo znali koje su odluke i procedure, mogli bismo da tražimo njihovo pojedinačno poništavanje, uključujući i ugovor ako postoji - navodi Rajić. 

Kao dati Nemcima da naprave hotel u Šumaricama

Tvrdnju foruma od 350 istaknutih arhitekata iz Srbije koji su se nedavno usprotivili planovima za Generalštab i Sajam, da je ovakvo ponašanje vlasti protivustavno, Rajić podržava jer su po Ustavu svi dužni da čuvaju zaštićena kulturna dobra i vode računa, a da je posebna odgovornost na vlastima.

- Vrhunac je Vesićeva izjava koje ne izazva samo gorčinu već i gađenje, gde se kaže da će tu biti napravljen Memorijalni centar i da je najpravednije da oni koji su najviše doprineli razaranju - Amerikanci, naprave isti. To je degutantno. Neko je rekao - kao kada biste Nemcima dali da prave hotel u Šumaricama. Lepo rečeno, ali ružno za pomisliti - navodi Rajić.

Da li se ponavlja slučaj gondole sa Kalemgdana

Rajić kaže da će pravno moći da se deluje onog trenutka kada investitor krene da preduzima određene aktivnosti poput zahteva za izdavanje građevinske dozvole ili izmene plana područja posebne namene. On podseća da je RERI na sličan način oborio dozvolu za gondolu na Kalemegdanu, ali da ne bi bio iznenađen da Vlada skine zaštitu sa Generalštaba. 

- Pokušaj da se skine zaštita bi bio tragičan. Onda je sve dozvoljeno. Sutra će moći da sruše groblje zato što je dobra lokacija. Sve onda može da se poruši bulodžerom, jer je to dobra poslovna prilika. Ne može se gledati sve kroz prizmu poslovne prilike, a oni to rade. Ne može sve da se materijalizuje - naglašava sagovornik N1.

Rajić navodi još jednu praksu iz "slučaja gondola", a to je privremena mera koja može da bude izrečena tokom trajanja sudskog procesa koji mogu da traju po tri-četiri godine.

- Postoji nešto što smo već radili kada je u pitanju slučaj gondole, a to je privremena mera - odnosno odlaganje rešenja kojim se odobravaju radovi. Ako sud usvoji meru, stopiraju se svi radovi dok se ne donese konačna odluka, odnosno presuda o zakonitosti tog akta. To ne znači pravac u kome bi išla odluka, već zaštita od mogućnosti da se nanese nenadoknadiva šteta po zaštićeno kulturno dobro - zaključuje Rajić. 

Tri mere zaštite i trikovi vlasti

Generalštab ima tri mere zaštite. Prva je donesena 1984. kada su stari Generalštab iz doba kraljevine, a i novi iz doba socijalizma stavljeni pod zaštitu. Godine 2005. doneto je rešenje kojim se utvrđuju mere zaštite i obnove posle bombardovanja NATO pakta iz 1999. godine, a 2022. godine doneto je rešenje o zaštiti prostorno-kulturno-istorijske sredine.

Prema šturim podacima iz ugovora, naveden je pojam revitalizacije. Iako to laički zvuči kao povratak na stari izgled, u pitanju je kako kaže arhitekta-konzervator Tanja Damljanović-Conly "trik" jer korišćenjem konzervatorskog rečnika žele da sakriju rušenje.

Kako navodi za N1, sama revitalizacija dopušta čak i rušenje i potpunu izmenu objekta, ali ne u slučaju kada se radi o zaštićenom kulturnom dobru poput Generalštaba. Ona kaže da su u tom slučaju, a po zakonu, pre revitalizacije neophodne restauracija i rekonstrukcija. One su propisane 2005. godine, a na njemu je radila upravo Tanja Damnjanović-Conly. Prema njemu, nije dozvoljena promena spoljnog izgleda zgrade odnosno originalne forme.

Prema rečima Tanje Damljanović-Conly, restauracija je najbitnija je za vraćanje kulturnog dobra ili spomenika kulture u prvobitno stanje. Koriste se autentični i originalni materijali, a ako je nemoguće onda iz npr. istog kamenoloma. U nekim slučajevima objekat ne može da se vrati u probitan oblik jer je npr. od drvene konstrukcije. 

- Tada se uključuje drugi metod – rekonstrukcija. Ona poštuje osnove arhektonske forme odnosno osnovnu estetiku u ovom slučaju urbanističko-arhitektonskog kompleksa. Ubacuju se novi materijali ali se ne ističu, ne takmiče se sa originalnim formama niti ga ugrožava - navodi sagovornica. 

Govoreći o Generalštabu to je, kaže – cela silueta na raskrsnici.

- Ona je jedan od zaštitnih znakova Beograda. Ipak mere zaštite dopuštaju da se u okviru enterijera vrše izmene koje će se moći prilagoditi nekoj novoj funkciji, odnosno nameni - kaže za N1.

 

Generalštab i Sajam su jedinstveni

Zgrada Generlaštaba je delo Petra Dobrovića i opisuju ga kao hrabro i ikonično delo. Za razliku od nekih uobičajenih mišljenja, nije reč o soc-realističkoj arhitekturi, već modernizmu nastalom na zapadu, a čiji je najznačajniji predstavnik Kurbizije.

- Generalštab i Sajam su naše originalne stvari i jedinstvene. Zajedno sa Novim Beogradom oni su bili svetska inovacija kada je u pitanju modernizam. U to doba je to svetska arhitektura, dok danas kopiramo nešto što se radilo pre 20 i više godina u svetu, pa je tako i sa velikim zgradama čija je izgradnja počela da se napušta u Evropi. Mi bi sad da Amerikanci prave komercijalu. Kao kad bi Bin Laden radio memorijalni centar u Njujorku sa bazenom i đakuzijem ili spa centar u Pentagonu. Identitetski ne valja - kaže za N1 arhitekta Igor Mikitišin, član stručne organizacije Sfera koja je pokrenula okupljanje 350 arhitekata povodom planova za rušenje Sajma i Generalštaba.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 2

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Politički kameleoni

Zoran Živković [12.06.2024.]




Video dana

Ova rasa pasa ne voli šetnju

Anketa

Dokle može Srbija na Evropskom prvenstvu?

Rezultati