Društvo i ekonomija
17. 05. 2024. 18:28 3
Domaće fabrike naoružanja ZALAŽU I OPREMU, samo da nekako prežive
Dok premijer Miloš Vučević obećava nove investicije, preduzećima namenske industrije toliko dobro ide da čak ni državne banke neće da im odobre pozajmicu dok pre toga ne založe sopstvenu imovinu ili bar komercijalne ugovore sa kupcima njihovih proizvoda. I pri tome se kao zalog najčešće koriste ugovori sa firmama Slobodana Tešića, najvećeg trgovca oružjem, bliskog SNS, piše Radar.
Iako je i novi premijer, doskorašnji ministar odbrane, Miloš Vučević u svom ekspozeu obećao razvoj državnih fabrika naoružanja, kao što su to i pre njega tvrdili svi predstavnici naprednjačke vlasti, stvarnost je drugačija, piše Radar.
Državnim fabrikama naoružanja i vojne opreme, naime, ide toliko dobro da čak ni državne banke neće da im odobre pozajmicu dok pre toga ne založe sopstvenu imovinu ili bar komercijalne ugovore sa kupcima njihovih proizvoda. Radar otkriva da su kao zalogu neka preduzeća iz namenske industrije koristila i ugovore sa firmom Valir, koju kontroliše vlastima omiljeni privatni trgovac oružjem Slobodan Tešić, iako je upravo ona svojevremeno istim tim fabrikama dugovala novac za ranije isporučeno oružje.
Indikativno je, takođe, da su državnim fabrikama naoružanja kredite na bazi zaloge odobravale samo Srpska banka i Poštanska štedionica, dve banke čiji je vlasnik, takođe, država, koja samim tim kontroliše i njihovo poslovanje. U Poštanskoj štedionici, prema podacima iz Centralnog registra hartija od vrednosti, Republika Srbija ima 78,5 odsto akcija, a njeni suvlasnici su i Pošta Srbije (13,3 odsto), Telekom Srbija (7,5 odsto), Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje (0,7 odsto) i Fond za razvoj (0,02 odsto), dok su dominantni akcionari Srpske banke država Srbija (76,7 odsto) i državno preduzeće Jugoimport SDPR (23,3 odsto).
U kojoj meri država utiče na politiku tih banaka može se naslutiti i po kadrovskim rešenjima.
Predsednik Upravnog odbora Poštanske štedionice Bruno Đuran doskora je bio savetnik Bratislava Gašića, novog ministra odbrane, pre toga ministra unutrašnjih poslova, sa kojim je iz BIA prešao u MUP.
Pre dolaska u BIA Đuran je bio i šef kabineta bivšeg ministra finansija Dušana Vujovića i nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića i važi za bliskog porodici predsednika Srbije Aleksandra Vučića, navodi Radar.
Brigadni general Goran Momčilović je predsednik Upravnog odbora Srpske banke, a ujedno je i šef kabineta novog, starog ministra odbrane Bratislava Gašića.
A da su baš ove dve banke u eri vladavine SNS-a imale posebna zaduženja za namensku industriju, govori i podatak da je direktor VBA Đuro Jovanić 2018. bio predsednik Upravnog odbora Srpske banke, baš u vreme kada je ona Krušiku odobravala kredite dok su mu privatni trgovci oružjem dugovali novac. Kao blizak Vučićev saradnik iz perioda kada je predsednik države bio ministar odbrane, Jovanić je od septembra 2018. bio direktor VBA, a istovremeno, do maja 2019. i predsednik Upravnog odbora Srpske banke.
Premijer Miloš Vučević tvrdi da je "država u investicione programe (u namensku industriju) prošle godine uložila 11,6 milijardi dinara" i da je "novi investicioni program planiran u narednom periodu, s obzirom na povećanu tražnju za proizvodima domaće namenske industrije, kako u Srbiji, tako i u svetu". Nije pominjao ono o čemu je Radar pisao u broju od 30. aprila u tekstu Jači od države - da Slobodan Tešić iz Srbije izvozi više oružja od Jugoimporta SDPR i svih ostalih državnih fabrika, koje moraju da se zadužuju kod banaka da bi obezbedile likvidnost, a zauzvrat zalažu čak i opremu, bez koje ništa ne bi mogle ni da proizvedu, navodi se.
Zaloga je poseban ugovor kojim se zalogodavac obavezuje da će poveriocu, ako ne bude u stanju da mu do roka dospeća izmiri sva potraživanja, predati neku pokretnu stvar ili pravo iz čije vrednosti će poverilac moći da se naplati. Upravo taj instrument obezbeđenja koristile su Srpska banka i Poštanska štedionica pre nego što su pozajmile novac Krušiku iz Valjeva, Slobodi iz Čačka i Prvom partizanu iz Užica, koje su zauzvrat, uz pokretnu imovinu kojom raspolažu, založile i komercijalne ugovore, zaključene sa privatnom firmom Valir, registrovanom za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom.
Analizirajući javno dostupne podatke, Radar otkriva da je Krušik u korist Poštanske štedionice u Registar zaloga upisao dve zaloge, vredne ukupno 4,8 miliona evra. Prvom (registarski broj 2443/2022) je založio 2,4 miliona evra vrednu opremu, a drugom (2448/2022) potraživanje u iznosu od 2,4 miliona evra po osnovu kupoprodajnog ugovora, zaključenog 3. decembra 2021. sa privatnom firmom Valir, koja je pod kontrolom Tešića. Obe su u Registar zaloga upisane istog dana, 5. aprila 2022, a isti im je i rok dospeća - 31. decembar 2024.
Komentari 3
ostavi komentar