JECAJI SISTEMA Zakon ćutanja za smrt starca u KPZ-u Padinska skela

Stanimir B. (74) bacio je 31. decembra 2020. godine petardu sa terase svog stana zbog čega je osuđen da plati kaznu od 30.000 dinara. Važno je i napomenuti da je prvo bio kažnjen sa 10.000 dinara, ali, eto, MUP se žalio na presudu i na novom suđenju Stanimiru je određeno da mora da plati 30.000 dinara. Ipak, pošto je bio slabijeg materijalnog stanja i nije platio kaznu, ona mu je zamenjena zatvorskom i otišao je u Padinsku skelu. Tamo je faktički ubijen 4. februara ove godine.

Obdukcijom je ustanovljeno da je preminuo od posledica unutrašnjih povreda i krvarenja. Stanimira su, kako se sumnja, danima tukla trojica drugih zatvorenika Srećko S. (20), Saša S. (21) i Dalibor P. (21), mladića u punoj snazi koji su takođe služili kazne za prekršaje. Osim što su ga tukli, oni su penzionera silovali drškom od metle i tako mu naneli smrtonosne povrede.

Zašto je MUP tražio veću kaznu za starca koji je bacio petardu? Najniža kazna za prekršaj po povredi Zakona o javnom redu i miru je 5.000 dinara. Na licu mesta se dobija preko prijave i rok za plaćanje je osam dana i tada se plaća samo 2.500 dinara. Ako onaj ko napravi prekršaj to ne učini za osam dana, ide kod sudije za prekršaj i kazna se duplira, sad na 10 hiljada dinara plus sudski troškovi.

U srpskim zatvorima imamo jednu ogromnu populaciju od nekoliko hiljada ljudi, koji naravno jesu zgrešili, to uopšte nije sporno, ali radi se o tome da njima zapravo tu nije mesto. Eto sudovi rade, policija hapsi, tužilaštvo podnosi optužnice, sudovi sude, ljudi idu u zatvor i mirna Bačka. Da Bačka nije uopšte mirna, pokazuju i slučajevi u kojima se ljudi, zbog saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodima, nanošenje teških telesnih povreda, upravljanje vozilom pod alkoholom i narkoticima, nalaze na slobodi ili su "kažnjeni" nanogicom.

Imamo osobu osuđenu na šest meseci zatvora, i po našem prilično uvrnutom zatvorskom sistemu on dolazi u Okružni zatvor. Tu bi bila nekakva komisija koja bi ocenjivala u koji deo zatvora treba da ga smeste. U zatvoreno odeljenje, u poluotvoreno odeljenje ili otvoreno odeljenje, ako ga zatvor ima. Socijalni radnik, komandir službe obezbeđenja tu daju neko mišljenje i u najvećem broju slučajeva oni te ljude, koji čak mogu i prvi put da dođu u zatvor, stavljaju u najteži, najgrozniji deo zatvora. Oni žive u neprestanoj neizvesnosti šta im se može desiti, zbog nametanja neformalne vlasti zatvoreničkih grupa koje odlučuju o njihovoj sudbini.

U svakom zatvoru sveta postoje neformalni sistemi vlasti, ali oni postaju problem samo ako se nametnu kao veći autoritet od zatvorske uprave. Osnov tome leži i u pooštrenoj kaznenoj politici, novim propisima koji uvode nova krivična dela, insistiranju na oštrijem kažnjavanju, kaznama na duži period. Otuda očekivanja da će priliv osuđenika biti sve veći.

Međutim, postoji jedna ogromna marginalizovana grupa ljudi u zatvorima koji apsolutno nisu na radaru kabineta predsednika republike, pošto taj mali kabinet od nekoliko ljudi vodi čitavu državu. Što nije mali posao, i naravno da oni ne stižu da se bave pomilovanjem ljudi koji stvarno ne zaslužuju da budu u zatvoru.

I, ne manje važno.

Da li su se i zatvorski čuvari, sedmoro ih je lažnjeno disciplinski, zavetovali na ćutanje?! Nemoguće da niko nije primetio povrede kod nesrećnog starca. Po službenoj dužnosti su morali da ga odvedu kod lekara zbog njegovog ugroženog zdravstvaenog stanja. Nisu. Zašto niko od njih ne odgovara krivično, već im se samo smanjuju plate? Za jednu smrt, trideset odsto od ličnog dohotka.