Na pijačnim tezgama ponovo hrana iz Hrvatske i Mađarske

Statistički podaci govore da su siromaštvo i nejednakost u Srbiji porasli u poslednjih godinu dana, ovo znači da je povećan broj građana koji ne mogu da nabave istu količinu roba i usluga kao pre godinu dana, dok manji broj drugih uvećava svoje bogatstvo. Takvi podaci su nam u lice sručiti svu istinu o tome da nas je režim SNS-a ostavio da se sami staramo o svojim životima. 

To je činjenica koja je vidljiva i golim okom, a mnogi građani je osećaju svakog dana kada uđu u prodavnicu ili plaćaju račune.

Više od 56 odsto domaćinstava u kojima žive mladi uzrasta od 15 do 30 godina je osetilo pogoršanje u prihodima tokom poslednjih godina, pokazuje istraživanje nezavisnih medija urađeno na teritoriji gradova u Centralnoj Srbiji. Stopa apsolutnog siromaštva za 14 godina neznatno je smanjena, a već godinama se podaci o broju građana iz ove grupacije ni ne beleže. Najveći problem je u neradu vladajućeg režima, što potvrđuje i činjenica da Srbija već godinama nema strategiju ni socijalne zaštite ni smanjenja siromaštva.

Prema Hankeovom godišnjem indeksu bede (HAMI) za 2023. godinu, od 157 zemalja, Srbija je zauzela 60. mesto i u rangu je sa Severnom Makedonijom (54), Čileom (59), Kazahstanom (61), Crnom Gorom (62), Peruom (63) i Saudijskom Arabijom (64). Preskupe domaće slatkiše, paštete, sireve, ponovo su, kao devedesetih, zamenile konzerve, zamrznuto meso i kačkavalji koje šverceri donose iz Mađarske, Hrvatske, Poljske. Nedostaju samo step sokovi u prahu i penasti smoki koji je jedino bio ukusan ako bi se umakao u ionako razvodnjeni kečap za potpuni ogođaj devedesetih. Sve i sada po bagatelnim cenama može da se pazari na pijačnim tezgama, kartonskim kutijama i haubama automobila.

Stopa rizika od siromaštva 2022. u Srbiji iznosila je 20 odsto, što znači da svaki peti stanovnik živi sa prihodima koji su niži od praga rizika od siromaštva. Država svojim merama, poput omiljenih "helikopter" para, besplatnih udžbenika, "paketićima" za verne najstarije naprednjake, samo stvara razlike među građanima, umesto da tu nejednakost rešava sistemskim merama.

Minimalna potrošačka korpa nije mera mogućeg životnog standarda, nego mera potrošnje 30 odsto najsiromašnijih građana u Srbiji. Takođe, Srbija bi morala da poveća broj dece koji dobiju novčanu pomoć - ili putem dečijeg dodataka ili socijalne pomoći. I u najoptimističnijem scenariju, očekuje se da će se broj siromašne dece povećati na 13,8 odsto, upozoreno je još prošle godine na konferenciji koju je organizovao međunarodni fond za decu i omladinu UNICEF.  

Kakav odgovor je na ovo imala Srbija? Dečiji dodatak od 1. januara ove godine povećan je za "čak" 61 dinar, pa sada iznosi 4.120 dinara. Isti dodatak za porodice sa jednim roditeljem dečiji sada je 5.356 dinara, 1. jula prethodne godine bio je 5.277 dinara, što znači da je za ovu kategoriju on za šest meseci "skočio" za 79 dinara.

Vlast se tako svojski trudi da marginalizuje socijalnu svest ljudi, dovođenjem u sve nesigurniji položaj i ispiranjem mozga javnosti o ekonomskom napretku.