KAD SIROMAŠNI JUG GLASA Vučić je zvezda Pinkove Srbije

Aleksandar Vučić je koristeći loše zakone napravio od medija sredstvo propagande, promocije, zabave i odmazde. Preko Pinka i tabloida on se obraćao tranzicionim gubitnicima, a to su uglavnom ljudi nižeg obrazovanja i teškog materijalnog stanja. Stvorio je mehanizam koji mu omogućava da na izborima dobija preko 50 posto glasova. Malo je i to, SNS je dodala da je "najsnažnija podrška građana ostvarena u Beloj Palanci gde je lista „Aleksandar Vučić -  Srbija ne sme da stane“ osvojila 84.27 odsto glasova“.

I ne može čovek da se zapita kako i zašto? Kakva je to moćna uloga tabloida u Vučićevom režimu, da li tabloidi od obaveštajnih službi dobijaju podatke, koje koriste za napade na kritičare režima, kako je Vučić uz pomoć medija uspeo da omalovaži proteste u Srbiji, kako Vučić za razliku od Putina uspeva da održi demokratsku fasadu svog režima, da uprkos svemu uz pomoć svojih medija stvara sliku bogate i napredne Srbije. Čime su to opčinjeni žitelji nekad prelepe Bele Palanke Vučićem. Surov podatak koga sigurno nema na Pinku. Na vodovodnu i kanalizacionu mrežu u Pirotu nije povezano 7,2 odsto kućanstava.

Od ostalih opština Pirotskog okruga slede Babušnica (23,5 odsto), Dimitrovgrad (22,09 odsto) i Bela Palanka (16,05 odsto). U nekim opštinama juga Srbije i dalje se koriste septičke jame, tamo gde stanovništvo nije povezano na kanalizacioni sistem. U Pirotskom okrugu najveći procenat kućanstava bez električne energije imaju Bela Palanka i Dimitrovgrad (po oko 3,7 odsto), zatim Babušnica (1,8 odsto), pa Pirot (oko 1,3 odsto).

Bez uvrede, ali da li je to podrška jednom autokrati od donjih slojeva društva koji traže njegovu zaštitu? Da nije tako, ovu varoš bi i danas pamtili po Zvezdinoj legendi Rajku Mitiću, rođenom u selu Dol kod Bele Palanke. 

Tabloidi i dnevne novine su takođe postali odavno sredstvo propagande, tako da danas u Srbiji imamo zaokružen i zatvoren medijski sistem koji je jako teško otvoriti. Dovoljno je samo pogledati bilo koji informativni program pomenutih televizija, pa da shvatite da ono što se tamo priča nema veze sa stvarnošću. Kao u slučaju Bele Palanke. Jer, Vučić ne veruje da će se ikada smučiti narodu. On u stvari pokušava na trapav način da se poistoveti sa narodom.

Uočljivo je koliko puta on kaže da živi od plate, da doručak plaća iz svog džepa, da sem plate nema nikakve druge prihode, da živi kao svaki običan građanin. On je uspeo da se približi prosečnom Srbinu: Gledam Pink, bioskop u varoši nemam, pozorište ne znam šta je, poslednja knjiga koju sam pročitao bila je "Orlovi rano lete". Radi 10,12 sati dnevno da bi on i njegova porodica preživeli. Vučić i sebe takvim predstavlja i očigledno mu to dobro ide.

Pink stvara društveno okruženje u kojem dominira kič, a kič je odličan instrument za apolitizaciju društva, odnosno za ubijanje svake ideje da je politika nešto ozbiljno. Vučić je u stvari šef jednog velikog političkog rijalitija koji se svaki dan prikazuje u Srbiji. Narod, koji gleda Pink, informiše se isključivo preko te televizije. Kad se završe rijaliti program i emisije turbofolka, na ekran ulazi ružičasta stvarnost, koja nema nikakve veze sa realnošću. Pinkove Srbije, a onima koji nisu Vučićevi glasači ogaditi politiku i uniziti Vučićeve protivnike. Tako da Pinkova uloga nije samo da daje podršku Srpskoj naprednoj stranci nego i da vrši odmazdu prema svima koji kritikuju Vučića.

Ali je lepo sakriti da građani Bele Palanke kopaju septičke jame.