"NEDOSTAJEŠ NAM" Od kladionice do bolnice

Zbog povećanja broja zavisnika od kocke u Evropi je vidljiv trend zabrane reklamiranja kladionica, klađenja i posebnih igara na sreću. Zabranjeno je u Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji; uskoro će biti i u Holandiji i Nemačkoj, razmatra se i u nizu drugih zemalja, ali kod nas vlast na to i ne pomišlja. Naprotiv, ministri, čak i zdravlja, sa vlasnicima kladionica svečano potpisuju sporazume o zajedničkim humanitarnim akcijama.

Dominantna poruka reklama većine kladionica je, između ostalog, "iznenadni dobitak, koji menja život i šalje među bogate". I to nije sve. Naizgled obične poruke kladionica stižu vam na telefon: "nedostaješ nam", "iskoristi šansu", "ne gubi vreme". Takav sadržaj će vam stizati i posle pet godina, bez obzira što ste odjavili sve naloge. Ali, činjenica je da ovakve iste poruke šalju i ljudima koji su na odvikavanju od kocke. Kao kada bi zavisniku heroina na odvikavanju poslali poruku da ga podsete da otrči do dilera jer ima besplatno kvoter droge. Zamislite da alkoholičaru stižu promocije tipa "gajba piva 30 odsto na sniženju. Naravno, oni ne mogu da znaju da li je neko na lečenju zbog kocke.

Ipak, i tu postoji Zakonska metoda koja se nažalost slabo ili gotovo nikako ne primenjuje u našoj zemlji. Jednostavno odete na sajt kladionice, nađete korisničku podršku, napišete da opozivate svoj pristanak da vam šalju bilo kakav reklamni materijal i da na osnovu čl. 30 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, tražite da obrišu vaš nalog i sve podatke koje imaju o vama. Ako 31 dan nakon toga opet dobijete nešto od njih, prijavite ih i tužite.Pre nekoliko godina, istraživanje centra Život nije igra pokazalo je da je 26 odsto od 720 ispitanika u tri osnovne i tri srednje škole u Novom Sadu kocka, od kojih šest odsto spada u kategoriju patoloških kockara. Polovina onih koji kockaju prvi susret sa ovim porokom imali su između 10 i 14 godine i to najčešće u kladionici. Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, patološko kockanje je klasifikovano kao poremećaj navika i impulsa zajedno sa, između ostalog, kleptomanijom i piromanijom. Podsticanje na kockanje i podrška organizatorima još su vidljiviji na planu poreskih propisa i poreske politike.Inicijalno, Zakon o igrama na sreću je predviđao da svaki dobitnik podleže plaćanju poreza na dobitak po stopi od 20 odsto. Neoporeziv je bio samo mali dobitak, odnosno deo dobitka, oko 11.000 dinara. Ali, i taj finansijski teret na sebe su preuzele kladionice ne želeći da troškovi poreza destimulišu klijente i imaju negativan uticaj na obim njihovog poslovanja. Vrlo je indikativno i da su razne i brojne lokalne takse proteklih godina često uvećavane, da je uvećavan i porez na imovinu građana, ali u odnosu na kladionice ništa se slično nije desilo.

Konsekventno, danas bezmalo na svakom uglu imamo kladionice i kockarnice, broj zaposlenih u njima je za četiri godine povećan za 45 odsto, a sektor igara na sreću ostvaruje ogroman prihod od skoro milijardu evra.