MEDIJSKI ZAKON Vučićeva uredba o ćutanju

Što je manje demokratije i slobode, to je veće jedinstvo i veća jednoglasnost. Naravno, prisilna. Ovdašnji nosioci slobode podudaraju se sa nosiocima moći, a granice slobode određene su njihovim interesima. Tu se narod ništa ne pita, ima samo da gleda i sluša.

Tako su poslanici Skupštine Srbije usvojili na sednici u četvrtak Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima. Dok vlast ističe da se radi o "revolucionarnim zakonima", koji su u potpunosti usklađeni sa Ustavom Srbije i medijskom strategijom iz 2020. godine, opozicija, medijska i novinarska udruženja i nezavisni mediji u Srbiji ocenjuju da se stavovima, koji su naknadno upisani u nacrte zakona, legailzuje do sada nelegalno prisustvo države u vlasničkim strukturama medija i da se pravi temelj za "gašenje preostalih nezavisnih medija i gušenje sloboda govora i objektivnog informisanja". Realizator čitavog tog "zakonskog projekta", jeste nekadašnji ministar informisanja a sada predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.Pojašnjenja radi a s tim u vezi, mediji će biti dužni da informišu domaću javnost o izmišljenim  opozicionim zlodelima, koja će se iznositi u vidu mišljenja nosioca vlasti, a čija se verodostojnost ne sme proveravati ukoliko želimo da izbegnemo nedopustive činove cenzure. To je slika slobodne Srbije pod režimom SNS-a. Cilj je stavljanje znaka jednakosti između informisanja i propagande, dosad ostvarivan kršenjem zakona. Tačnije, bahata demonstracija moći Vučićevog režima i proverene modele primenjene represije nad neistomišljenicima. U međuvremenu je nagrađen pozicijom, koja mu sada omogućava da mučnijim metodama i prilično "namazan" dodatnim veštinama, pokuša da uništi ono što nije uspeo u vreme kada je bio ministar informisanja.

Maltene dvadeset godina kasnije, čovek koji je odlučivao o sudbini napisane reči, i dalje uporno ponavlja kako se zalaže za slobodu medija u Srbiji, kakve nigde nema u svetu, samo to niko ne zna da ceni. On danas brani svoju tvrdnju, tako što javno proziva, selektuje i targetira novinare. Kažnjavanje neistomišljenika mu je u srcu koje radikalno kuca. Iako zvuči više nego sumorno, gotovo beznadežno, paradoksalno, prva rečenica u Zakonu o javnom informisanju iz Vučićevog doba, glasila je: "Javno informisanje je slobodno“, ali je već sledeća bila njeno negiranje i ukazivala je na cilj zakona: "O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud po hitnom postupku“.

I, bitna stvar, koji su mnogi zaboravili. Novinari nekoliko redakcija napustili su 2016. iz protesta regionalni medijski skup u Beogradu, u trenutku kada se akterima počeo obraćati tada predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Skup su napustili novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), KRIK-a, BIRN-a, Magločistača iz Subotice i Centra za istraživačko novinarstvo iz Crne Gore, kao i još pojedine kolege. Smatrali su da je ponižavajuće da sede na ovoj konferenciji i da, sa čovekom koji je pokazao da mu ni malo nije stalo do slobode medija, razgovaraju o slobodi medija.

Ostali su ispoštovali Vučićev zakon ćutanja u borbi za slobodu medija.