VOŽNJA U KONTRA SMERU Ludilo na srpskim putevima

Snimak "fijat punta" koji juri brzom trakom auto puta "Miloš Veliki" u suprotnom smeru, zaprepastio je ovdašnju javnost. Novinari su sa mesta događaja izvestili o tragovima kočenja duž šest kilometara, na potezu Surčin - Jakovo, od mesta na kojem je auto mogao da uđe u suprotni smer do mesta nesreće.

Podsećamo, nedavno se na auto-putu "Miloš Veliki“ dogodila saobraćajna nesreća upravo zbog vožnje u suprotnom smeru. Potom se desio novi slučaj vožnje u suprotnim smeru, zabeležen na deonici od Batajnice ka Zemun Polju. I tu nije kraj. U utorak uveče Saobraćajna policija u Zaječaru uhapsila je G. M. (39) iz okoline ovog grada, zbog sumnje da je izvršio krivična dela teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi. Sumnja se da je on na putu Glogovica-Dubočane upravljajući "golfom“ sa 1,94 promila alkohola u organizmu prešao u suprotnu saobraćajnu traku i udario u moped, kojim su se prevozila dvojica dvanaestogodišnjaka, nakon čega je pobegao.I dok naši eksperti saobraćaja polemišu o mogućim razlozima ovih nesreća, stručnjaci iz Holandije su to već odradili. Naime, razloge vožnje u suprotnom smeru definisao je SWOV, institut za bezbednost saobraćaja iz Holandije. Prema njima, vožnja u suprotnom smeru može biti namerna i nenamerna. Iako običnom vozaču može delovati neverovatno, postoje razlozi koji navode problematične vozače na ovakvo ponašanje. Nakon istraživanja došlo se do njih nekoliko:

1) Vozač želi da izbegne gužvu u saobraćaju ili da dođe do izlaza sa auto-puta koji je propustio.

2) Vozač pokušava da skrene, zaustavi se nakon što je ušao na pogrešnu ulaznu ili izlaznu rampu.

3) Opasna vožnja radi zabave ili zbog opklade.

4) Vozač pokušava da izbegne policijsku kontrolu.

5) Vozač pokušava da izvrši samoubistvo.

Nenamerna vožnja u pogrešnom smeru često je rezultat rasejanosti, nepažnje ili problema sa orijentacijom. Vozači ne shvataju da ulaze na izlaznu rampu umesto na ulaznu rampu. Misle da prave “obično” polukružno i uopšte ne shvataju da ulaze na autoput. Specifičan dizajn ulaznih i izlaznih rampi igra važnu ulogu ovde. Ova forma nenamerne vožnje u suprotnom smeru relativno je česta među starijim vozačima. Opšta konfuzija, na primer izazvana mentalnim problemima, demencijom ili alkoholom i drogama, takođe može biti uzrok.

Istraživanja u svetu pokazuju da su alkohol, droge ili njihova kombinacija uključeni u mnoge ovakve incidente. Lekovi takođe igraju ulogu. Mnogim Nemcima dobro je poznata poruka koju povremeno čuju na radiju dok voze: "Oprez, vozilo u suprotnom smeru!" Čak 2.000 ovakvih upozorenja bude godišnje u Nemačkoj. Ali, o vozačima koji voze u pogrešnom smeru do skoro se nije mnogo znalo, jer taj fenomen nije mnogo istraživan. Pritom, ni u jednoj drugoj saobraćajnoj situaciji ne strada toliko ljudi kao kada se vozi u suprotnom smeru, piše "Dojče vele". Kakva je situacija sa Srbijom.Naši stručnjaci navode da nedovoljno jasna signalizacija može biti uzrok ovakvih incidenata, jer, onaj ko održava put neretko postavi signalizaciju koja je vrlo zbunjujuća. Takvih grešaka ima i u samom Beogradu. Tačnije, možete da se uključite na auto-put i to da uđete u suprotan smer, a da o tome nemate nikakva saznanja, zbog toga što nema odgovarajuće signalizacije. Naši putari prosto rezonuju da svi znaju kakav je režim saobraćaja, međutim vrlo lako se dogodi da dođe neko ko nije iz tog kraja ili iz zemlje i on prosto ne znajući napravi neki kiks koji izazove haos. Tipičan primer jeste petlja auto-puta A2 "Miloš Veliki" i obilaznice, kada ljudi koji prvi put dolaze iz pravca Čačka, ne znaju kuda treba da skrenu kada idu prema centru Beograda. Takođe, novoizgrađna petlja Bubanj potok na auto-putu A1, gde je signalizacija postavljena tako da zbunjuje ljude koji nisu sigurni kuda treba da idu ukoliko žele ka centru Beograda, odnosno ukoliko žele da obiđu Beograd.

Ima tu još onih čuvenih obilaznica koje ova vlast svečano otvara, za koje se kasnije ispostavi da one nisu rađene po potrebnoj planskoj osnovi, ili, što je najčešće, uopšte nisu dovršene i bezbedne za saobraćaj.