Srbija posle dva masakra nije ista zemlja

Prema rečima stručnjaka koji govore za “Blic” potrebno je krenuti od oružja, te je dobro što je država odmah pokrenula akciju, s druge strane i školstvo vapi za promenama, dok mi kao nacija moramo mnogo više raditi na mentalnom zdravlju.

Sagovornici "Blica" ukazuju na četiri verovatno ključne stvari na kojima Srbija mora da radi da bi se slične tragedije izbegle u budućnosti: razoružanje građana, odnosno oduzimanje nelegalnog oružja i preispitivanje već izdatih dozvola za držanje oružja; važnost afirmisanja pozitivnih i uspešnih ličnosti kao uzora mladima; promene u sistemu obrazovanja koje će omogućiti da prosvetni radnici pažljivije sagledavaju probleme učenika, kao i jačanje uloge i autoriteta nastavnika i profesora; i poslednje jačanje porodičnih vrednosti, a naročito ukazivanje roditeljima na neophodnost da deci posvećuju više vremena i razumevanja za njihove probleme.

Prema poslednjim podacima, u periodu od 8. do 16. maja MUP-u je predato 23.503 komada oružja i minsko eksplozivnih sredstava, kao i više od milion komada municije.Prema rečima Marka Nicovića, člana Svetske asocijacije šefova policija i nekadašnjeg načelnika beogradske policije, dobro je što je država krenula da prikuplja nelegalno oružje, jer se “iz njega najviše puca”, što pokazuje statistika ne samo kod nas, već i u svetu.

- Prvi i najveći problem je ilegalno oružje, jer jedan do dva odsto zločina koji se dogode, dogode se iz legalnog oružja, sve ostalo je ilegalno. To nije problem samo u Srbiji, to je problem svake zemlje - kaže Nicović.

Uzori

Nicović, međutim, ističe i važnost uzora za mlade ljude.
- Sada je važno da se uključe i poznati sportisti, glumci, umetnici, da snime spotove koji bi se prikazivali na televiziji i školama, oni koji su se pokazali u nekim oblastima i aktivnostima, da mladi vide uzore u njima. Ako mladi vide da je u nekoj školi "počasni gost" kriminalac, šta onda ta deca treba da misle? Dakle, imaju pogrešne idole i to je problem - kaže Nicović.

Kako ističe, takođe treba primeniti model gde će glumci, sportisti, kroz razne kampanje slati poruke mladima "droga, ne", jer i to se javlja kao problem.

- To ima pozitivan efekat, jer mladi traže uzore, ako im damo pogrešne uzore, mladi to upijaju i onda imamo propalu generaciju. Dakle sve što je loše, destruktivno, treba sklanjati, dajmo deci da vide ljude na koje treba da se ugledaju - kaže Nicović.

Agresivni sadržaj koji imamo kroz igrice, filmove, kroz zvukove, takođe utiče na mlade. Dok igraju igrice koje su prožete ratnom tematikom, oni kod sebe razvijaju agresiju.- Ako je dete izloženo agresivnim sadržajima, ono će poprimiti destruktivne komponente ličnosti, jer on se ne socijalizuje, nego se uklapa i živi u svetu iluzije. Dolazi do zabune, ne zna šta je realno, šta je iluzija. Sve što je agresija mora da se kontroliše, tu su roditelji prvi koji moraju to da iskontrolišu. Suviše smo se prepustili tim lošim trendovima, i to mora da se menja - kaže Nicović za "Blic".

Obrazovanje i školstvo

Nakon nemilih scena u našim školama, ali i šire u društvu, vreme je da se zapitamo šta i kako treba da menjamo u ponašanju svakog od nas, da do toga dalje ne bi dolazilo, kaže za "Blic" prof. dr Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Kako dodaje, iako javnost traži "neke brze i urgentne korake", sve ipak mora da se izvede pažljivo i nakon dobrog promišljanja, pogotovu onaj segment koji se tiče škola, obrazovanja i mladih generacija.