Društvo i ekonomija
12. 04. 2023. 06:59 8
Mračno doba: Brze pruge Srbije
Od početka godine, na srpskim prugama u najmanje desetak navrata desilo se da vozovi iskliznu iz šina. To što niko od nadležnih i pored na zakonu zasnovanih zahteva, nije dao nikakvo prihvatljivo objašnjenje, ide ka zaključku: prezriv odnos prema vlastitom narodu.
Kada je marta 2022. brzi voz "Soko" poleteo u budućnost srpske železnice, niko nije mogao ni da pretpostavi da će malo-malo vesti o super brzom vozu zvučati ovako: Od početka godine, na srpskim prugama u najmanje desetak navrata desilo se da vozovi iskliznu iz šina. "Soko" je brzo i sleteo, da ne kažemo, pao. Na srpskim prugama gine narod. Na barskoj pruzi, u selu Popučke, u ponedeljak je nastradala V. A. (61) iz Valjeva kada je na njeno vozilo na pružnom prelazu naleteo voz. Odavno nas već zanimalo, gde se to AV ukrcava u izuzetno brze vozove. Beograd nema železničku stanicu, voz bi mogao da krene sa bilo kog mesta. "Gledajte ljudi ono što još nije viđeno u Srbiji, voz ide brzo, ne sme ni da se zaleti koliko bi mogao. Na liniji Beograd-Petrovaradin, ili Beograd-Inđija, postavljen je rekord: 201 kilometar na sat. Nikada u istoriji Srbije vozovi nisu išli tako", govorio je ne tako davno onaj koji odlučuje o našim sudbinama.Kada se previše laže u politici, na kraju ostane samo marketing. Zbog toga smo danas izloženi teroru laži i marketinškom emitovanju zadovoljstva postignutim rezultatima za 11 naprednjačkih godina. Železnički saobraćaj je samo jedan aspekt te kolosalne laži. Pre SNS-a nije ni bilo pruga. Veliki šef tako smatra. Ko putuje preko Male Krsne i Lajkovca, to dobro zna. Brzina koja ne ugrožava nikog i koja ti omogućava da nigde i nikad ne stigneš na vreme. Upućeni u stanje železnice, kažu da se pre stizalo na željeno odredište u vreme kad su partizani dizali prugu u vazduh. Ima od tad skoro 90 godina.
Druga strana medalje Vučićeve pružne ekspanzije zapravo se ogleda u uništavanju starih pruga, koje su bile spore, ali još uvek funkcionalne.To je deo Vučićeve proklamovane budućnosti. Ona je ustvari uvek u zastoju, čak nije ni na pola puta, jer i to što je napravljeno nije završeno u potpunosti i predstavlja samo Potemkinovo selo za ovaj napaćeni narod.
Mučan je spisak nesreća: 2019. - Dizalica koja je stigla u selo Jasenovik kraj Niša, kako bi sklonila cisterne sa amonijakom, ispala je iz šina. Cisterne koje su prevrnute pre toga, danima su čekale da budu prebačene. 2020. godine - na deonici pruge Niš-Lapovo prevrnuo se vagon natovaren sumpornom kiselinom. 2021. godine - na deonici pruge Zaječar-Požarevac došlo je do naprsnuća cisterne natovarene fosfornom kiselinom i njenog curenja. 2023. - Tri vagona-cisterne pune propana iskliznula su sa šina u Subotici. 2023.- Četiri teretna vagona sa melasom iskliznula su na pruzi kod Crvenke...
To što niko od nadležnih i pored na zakonu zasnovanih zahteva, nije dao nikakvo prihvatljivo objašnjenje, govori o nerazumevanju osnovne činjenice da javne institucije i preduzeća postoje zbog građana, da ih građani finansiraju i daju smisao njihovom postojanju. Govori i o potpunom odsustvu elementarne predstave o normalnom odnosu vlasti prema građanima i javnosti.
A nespremnost da se, ako se uskraćuje objašnjenje, zbog besmislenog maltretiranja građanima uputi bar makar izvinjenje, govori o još gorem: prezrivom odnosu prema vlastitom narodu.
Komentari 8
ostavi komentar