Kako će se ubuduće birati generalni direktor EPS-a?

Sednica Nadzornog odbora na kojoj je trebalo da se donese novi statut pre nekoliko dana prekinuta je nakon intervencije sindikalaca, pa su u konačnom tekstu usvojeni neki od njihovih zahteva. Pre svega sindikati su se pobunili zato što u Nadzornom odboru nije trebalo da bude nijedan predstavnik zaposlenih. Trenutno u NO sindikati imaju jednog predstavnika i tražili su da tako i ostane, pa je predlog usvojen i od sedam članova NO (sada ih ima pet) jean će biti iz redova zaposlenih.

Drugi zahtev odnosio se na registraciju delatnosti kojom se novi EPS AD bavi. Prvi predlog bio je da proizvodnja električne energije. Sindikalci su to shvatili kao nameru države da EPS prestane da se bavi trgovinom struje, što je prava zlatna koka, i da prodaje viškove i nabavlja struju kada ima manjak preko trgovaca. To bi prema mišljenju stručnjaka značajno smanjilo profitabilnost i vrednost EPS-a, piše Danas.U konačnom, usvojenom tekstu statuta navodi se da je pretežna delatnost proizvodnja električne energije, ali je eksplicitno dodata i trgovina električnom energijom i snabdevanje električnom energijom u skladu sa licencom dobijenom 2016. godine, a onda je naveden i niz delatnosti kojima se EPS bavi, ali čini se bespotrebno.

Iako je stav da se EPS mora reorganizovati i upravljanje unaprediti, čini se, široko rasprostranjen, pitanje je da li novi statut baš ide u tom pravcu.

Za EPS AD više ne važi Zakon o javnim preduzećima, već Zakon o preduzećima. Javna preduzeća se bave delatnostima od javnog ili opšteg značaja, a prema novom tumačenju snabdevanje električnom energijom to nije. Ovo je prema tumačenju stručnjaka posledica toga što snabdevanje električnom energijom nije delatnost od javnog značaja, jer je garantovano snabdevanje strujom javna usluga, a po Zakonu o energetici preduzeću koje se bavi snabdevanjem strujom može se uvesti obaveza pružanja javne usluge.Međutim, sa prestankom primene Zakona o JP za EPS, prestaju da važe i svi oni zahtevi za izbor direktora na konkursu, pa onda uslovi koje direktor mora da ispunjava ili maksimalni rok koliko direktor može da provede kao vršilac dužnosti. Ovo u slučaju EPS-a nije ni poštovalo, budući da je prethodni generalni direktor bio v.d. nekoliko godina iako je maksimalni rok 12 meseci, da nije izabran na konkursu, kao ni aktuelni, kome je inače nedavno isteklo tih godinu dana v.d. stanja. Na to su mnogi od stručne javnosti preko Svetske banke i MMF-a ukazivali, što je izgleda nerviralo vladu, pa je sada u statut stavljeno da NO postavlja generalnog direktora i izvršne direktore na četiri godine.

Nigde se ne pominje konkurs, a po Zakonu o preduzećima to nije obaveza. Prvi uslov za generalnog direktora prema novom statutu je da "ima najmanje deset godina radnog iskustva na rukovodećim poslovima koji su povezani sa poslovima Društva". Drugi uslov je veoma uopšten da "poznaje oblast korporativnog upravljanja", a dalje slede uobičajeni uslovi, da nije osuđivan na kaznu zatvora dužu od šest meseci, da nije na obaveznom psihijatrijskom lečenju ili lečenju od alkohola ili zbog narkomanije, kao i da nema zabranu obavljanja dužnosti.Zlatko Minić iz Tansparentnosti Srbija ukazuje primećuje da deluje kao da je usvajanje statuta više političko nego pravno ili ekonomsko pitanje.

- Država je donela strategiju upravljanja društvima u državnom vlasništvu, a u procesu je izrada zakona o preduzećima u državnom vlaništvu. Strategija predviđa usvajanje direktora na konkursima. Dakle ovaj statut nije u skladu sa startegijom i zakonom ako bude donet.

Stiče se utisak da je ovo doneto na brzinu da bi se izbegla situacija u kojoj je na čelu EPS-a čovek kome je istekao mandat“, napominje Minić.

Njegov kolega, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija ističe da se dva pitanja nameću u vezi sa novim statutom.- Sve i da je potpuno legalna transformacija iz JP u AD, koja je to promena nastala pa da se EPS do juče bavio delatnošću od javnog interesa, a danas više ne.