15.000 ljudi u Srbiji godišnje umre zbog cigareta

U Srbiji puši preko 27 odsto punoletnih osoba, a posebno je zabrinjavajuće to što oko 15 odsto pušača pripada populaciji između 15 i 19 godina. Pušača ima u svakom trećem domaćinstvu, a Srbija se, zajedno sa ostalim balkanskim zemljama svrstava u sam svetski vrh prema broju pušača.

Bolesti koje su direktno povezane sa pušenjem:

- karcinom pluća koji je prvi po učestalosti i smrtnosti kod muškaraca i na trećem mestu kod žena

- karcinom usta, jezika, laringsa, tonzila, jednjaka, traheje, jetre, pankreasa, bešike, rektuma itd.- Pušenje ili zloupotreba duvana je glavni faktor rizika za pojavu i pogoršanje svih bolesti respiratornog sistema: hronična opstruktivna bolest pluća
(HOBP), astma, emfizem, hronični bronhitis

- kardiovaskularne boleste

- korišćenje duvana utiče i na reproduktivne organe, pa može umanjiti plodnost, a trudnice koje puše izložene su riziku od pobačaja, prevremenog porođaja i mnogobrojnim komplikacijama

- duvan ostavlja negativne posledice na čitav organizam što znači da izaziva: brže starenje i pojavu bora na licu, žute zube i parodontopatiju, kod žena izaziva rak dojke i grlića materice itd. U posebnom riziku od štetnih posledica pušenja su bebe i mala deca, trudnice i starije osobe sa hroničnim bolestima.Nepušači koji su izloženi duvanskom dimu udišu iste kancerogene materije kao i pušači. Što je viši nivo izloženosti duvanskom dimu, veći je i rizik od razvoja raka pluća, bolesti srca i krvnih sudova i drugih oboljenja. Duvanski dim ili pasivno pušenje predstavlja veliki problem za nepušače. Mnoge duvanske kompanije godinama rade na razvoju i proizvodnji tzv. bezdimnih proizvoda koji su navodno manje štetni od klasičnih cigareta. Na domaćem tržištu su prisutne različite vrste elektronskih cigareta kao i uređaja za zagrevanje duvana.

Radi se o proizvodima koji sadrže nikotin koji kod mladih može dovesti do stvaranja zavisnosti i prelaska na druge duvanske proizvode. U Srbiji je ove proizvode koristilo oko 7,0% učenika prvih razreda srednjih škola. Industrije duvana ulažu ogromna sredstva i sprovodi brojne marketinške kampanje kako bi svoje proizvode učinile atraktivnim i dostupnim mladim ljudima, kao budućim generacijama svojih potencijalnih korisnika. Ovim kompanijama je primarni cilj profit, a ne ljudsko zdravlje.

Novi duvanski proizvodi imaju privlačan, moderan dizajn, laki su za korišćenje, a svojim izgledom zavaravaju jer podsećaju na proizvode savim drugačijih imena i namene (npr. na USB, na žvake, slatkiše itd). Ovi proizvodi imaju razne voćne dodatke i arome koje su privlačne mladima, a reklamiraju se i prodaju na mestima koja su mladima vidljiva i dostupna. Npr. na kioscima, pored slatkiša, grickalica i sokova koje mladi često kupuju, a promovišu se kao manje štetni po zdravlje nego klasične cigarete, za šta nema nikakvih dokaza.Uz to, sve su češći automati za prodaju duvana na mestima koja posećuju mladi, a koji su pokriveni atraktivnim reklamama i na taj način podrivaju propise o zabrani prodaje maloletnim licima. Ovaj tip nikotinskih uređaja dostigao je za kratko vreme ogromnu popularnost, a mladi ne bi smeli da imaju pristup, niti da konzumiraju bilo koji duvanski ili nikotinski proizvod. Ovakav stav podržava i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i zahteva strogo regulisanje njihove upotrebe. Novi duvanski proizvodi izlažu onog ko ih koristi manjoj količini pojedinih toksičnih supstanci u odnosu na obične cigarete, ali njjihov osnovni sastojak je nikotin koji izaziva visok stepen zavisnosti u kratkom roku, što predstavlja veliku pretnju po zdravlje.

U nekim državama postoji potpuna zabrana uvoza, prodaje, reklamiranja i upotrebe ovih proizvoda. U Srbiji konzumiranje duvana i promet duvanskih proizvoda regulišu tri zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Sva tri su zastarela, a i ne poštuju se.

Poslednjih godina je, naročito među mladima postala jako popularna "zabava" pušenje nargile. Međutim, zabluda je da je pušenje nargile manje štetno od pušenja cigareta. Pušenje nargile u trajanju od 45 do 60 minuta izlaže organizam pušača istoj količini katrana i ugljen-monoksida kao pušenje cele kutije cigareta. Dim nargile sadrži hemikalije koje mogu dovesti do problema sa plućima srčanih problema, pojave karcinoma i još mnogo drugih štetnih efekata po zdravlje. Kada ljudi dele nargilu međusobno, izlažu se opasnosti od pojave oralnog herpesa, respiratornih infekcija, infektivnih bolesti itd.
Kod mnogih korisnika nargile se posle izvesnog vremena javlja zavisnost od nikotina kao i apstinencijalne krize sa simptomima zavisnosti koji su veoma slični onima kod pušača cigareta.

Da bi antipušačka kampanja bila uspešna, akcije treba da budu usmerene ka čitavom društvu i to svim raspoloživim zakonskim sredstvima: zabranom reklamiranja cigareta, znacima upozorenja na paklicama, povećanjem cene, uvođenjem i proširivanjem nepušačkih zona, a posebno obrazovanjem. Što se tiče individualnih programa za odvikavanje od pušenja, kao i edukacije mladih o štetnosti svih vrsta duvanskih proizvoda, oni treba da budu prisutni u svakom zdravstvenom centru. Zato se u okviru Nacionalnog dana bez duvana naglašava da upotreba svih proizvoda koji sadrže nikotin izaziva zavisnost, a da su mladi posebno osetljivi na njegovo dejstvo.

Motivi za odvikavanje od pušenja mogu biti različiti. Na prvom mestu je zdravlje, zatim novac jer su cigarete sve skuplje a kod žena želja za zdravim potomstvom. Mnogo ljudi bi želelo da ima čist zadah a ne da se oseća na duvan. Nažalost, mnoge tek ozbiljni zdravstveni problemi nateraju na to da prekinu pušenje. Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), osoba se smatra nepušačem, tj bivšim pušačem, ako godinu dana nije konzumirala ni jednu cigaretu.Bez obzira na lično pravo pušača da mogu da puše, nepušači imaju neuporedivo veće pravo na čisto okruženje, kako radno tako i privatno. Nažalost, potpuna zabrana pušenja je teško izvodljiva, ali je redukcija upotrebe duvana moguća. Jedna efikasna zaštita od štetnog dejstva duvana jeste njegova potpuna eliminacija, što znači nepušenje, kao i boravak u prostorima u kojima pušenje nije dozvoljeno.

Dan bez duvana 2023. Nema dileme - svaka cigareta smeta!

Dr Slavica Plavšić