Da li je viši javni tužilac prekršio zakon?

U oblasti nelegalne gradnje u Beogradu, gde se po pravilu već obrće najviše novca, na procesuiranju krivičnog dela "građenje bez građevinske dozvole" u Prvom i Trećem osnovnom tužilaštvu više neće raditi dva zamenika tužioca koja su godinama do sad rešavala slučajeve nelegalne gradnje, već svi tužioci nasumičnim redom. Tako je odlučio viši javni tužilac Nenad Stefanović. Pravnici navode da je ovakvu odluku trebalo da donese republički javni tužilac.

Na pitanje zašto je ovako postupio, Stefanović odgovara da je razlog ukidanja posebnih odeljenja potencijalna korupcija i pritisak na tužioce.

- Odeljenje za profesionalni nadzor je obavilo kontrolu. Izrađena je analiza, kojom je utvrđeno da su najveći problemi u Prvom i Trećem tužilaštvu od ukupno šest tužilaštava u Beogradu. Sastavljen je izveštaj i donete su preporuke, a izveštaj smo dostavili Apelacionom tužilaštvu, Republičkom tužilaštvu i osnovnim tužilaštvima. Nakon toga je doneto obavezno upustvo organizacione prirode - kaže Stefanović.

Stefanović se poziva i na činjenicu da zakon dozvoljava da viši tužilac izda obavezno upustvo nižem. I to je tačno, ali u konkretnom predmetu. Ovde je reč o svim predmetima koji se tiču nelegalne gradnje i teritorijalno pripadaju Prvom i Trećem osnovnom tužilaštvu. Iz Udruženja tužilaca kažu da je problematično to što ovo uputstvo ima karakter opšteg obaveznog uputstva, koje može da izda samo republički tužilac.

- Znači, nijedan drugi javni tužilac u našem sistemu nema pravo da izda uputstvo opšteg karaktera, koje se ne odnosi na postupanje u konkretnom predmetu već sadrži neku opštu pravnu normu. Drugi problem je u tome što se uputstva odnose na postupanje u konkretnim predmetima. Drugim rečima, takozvana javnotužilačka uprava, a to su poslovi koji se ne tiču samog vršenja funkcije, već omogućavaju i olakšavaju vršenje javno-tužilačke funkcije. Znači ti takvi poslovi ne podležu hijerarhiji - ukazuje Goran Ilić iz Udruženja tužilaca.

Nedavno su novinari BIRN-a otkrili gotovo pola miliona, najblaže rečeno, sumnjivih kvadrata u centralnim gradskim opštinama uglavnom. Današnja vrednost tako legalizovanih objekata iznosi više od milijardu evra. Više javno tužilaštvo poslalo je za N1 i detaljno obrazloženje pomenutog obaveznog uputstva koje je izdao viši tužilac, a u njemu se između ostalog navodi i sledeće:

- Uočeno je da se kao investitori nelegalnih objekata neretko pojavljuju lica koja su penzioneri sa niskim penzijama, izdržavana lica, nezaposleni ili zaposleni sa primanjima ispod republičkog proseka. U tom smislu osnovna javna tužilaštva u takvim slučajevima po pravilu ne skreću pažnju Višem javnom tužilaštvu u Beogradu da postoje indicije da se radi o lažnim investitorima, koji pokušavaju da plasiraju na tržište novac neutvrđenog porekla, što bi morao biti predmet rada Odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu - navodi se iz Odeljenja za profesionalni nadzor.

Republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac ni na ovu temu nismo čuli. Ona ili beži ili se skriva ili odlazi na neka druga vrata daleko od medija. Za to vreme viši javni tužilac često je u medijima, a neretko povlači poteze koji nisu u njegovoj ingerenciji, kao ovaj poslednji koji bi mu pripadao da je republički tužilac.