Čekaju nas nestašice i više cene junećeg mesa

Prema rečima predsednika Udruženja Agroprofit Čedomira Keca, očekuje se velika nestašica junećeg mesa, kao i više cene, naročito sledeće godine, ali se baš zato isplati baviti se uzgajanjem jer su otkupne cene visoke i postoji potražnja. Međutim, kada je reč o stanju u Srbiji, sagovornik portala Biznis.rs smatra da situacija nije obećavajuća, s obzirom na to da se sa nekadašnjih 14.000 gazdinstava broj odgajivača smanjio na 9.600.

- Sada je broj grla, odnosno broj junadi u tovu, u odnosu na broj odgajivača u proseku šest grla po farmi. Većinu ponude čine male, takozvane socijalne farme, čije postojanje nije opravdano ekonomski niti njihovi vlasnici vode računa koliko košta taj tov, već proizvode junad za sezonu, pred prolećnu setvu. Tada prodaju recimo četiri, pet bikova. To su oblici pomoćnog finansiranja, što često utiče na cenu kvalitetne junadi. Mali proizvođači prodaju samo da bi prodali i cena bude nerealno niska, tako da su oni koji se ozbiljno bave uzgojem u problemu - kaže Keco.

Agroanalitičar Branislav Gulan ocenjuje da je stočarstvo u Srbiji na marginama svih ekonomskih planova države.

- U prilog mojoj tvrdnji govori i činjenica da stočarstvo u BDP-u agrara Srbije učestvuje se samo 29 odsto. U svetu, sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. Ovakva politika dovela je do toga da su mesare pune uvoznog mesa, a domaćeg ima samo nakon pokolja svinja kada se to radi zbog protesta, jer više nemamo povećanje proizvodnje u ovoj oblasti. Ona po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku godišnje opada po dva do tri odsto - ističe Gulan.

Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco u razgovoru za Biznis.rs kaže da, kada bi država odmah počela sa određenim promenama u agraru, potpuni efekti bi se videli za tri godine.

- Zbog špekulativnog ponašanja klanične industrije, nakupaca u stočarstvu, a pogotovo u svinjarstvu i tovnom govredarstvu, mi smo sa stočarstvom kao udelom u poljoprivrednoj proizvodnji pali ispod 30 odsto, što je donja granica da se država ne proglasi siromašnom i nedovoljno razvijenom u agraru - ističe Keco i dodaje da na jednoj strani imamo velika ulaganja u mehanizaciju i priču o bogatim kompanijama u izvozu, a kada se posmatra sve u celini beleži se veliki pad.

Da je država ipak krenula sa promenama u agrarnoj politici, govori i najava ministarke poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković da će poljoprivrednicima koji se bave stočarskom proizvodnjom biti uručeno 525 ugovora za realizaciju projekata ukupne vrednosti 20 miliona evra. Resorno ministarstvo obezbedilo je bespovratna sredstva za poljoprivrednike u visini od 50 odsto ukupnog iznosa investicija, odnosno deset miliona evra.

U delatnosti "uzgoj goveda i bivola" u Srbiji je registrovana 51 firma i četiri preduzetnika. Ukupni prihodi ovog sektora nisu se značajno menjali u protekle tri godine, pa su išli od tri milijarde dinara u 2019. (3.001.725.000), preko 3.783.801.000 dinara u 2020. godini, da bi prošle godine dostigli 3.484.655.000 dinara.