Torlak - nova fabrika za izvlačenje para iz budžeta

Baš smo se naslušali strašnih najava - neće biti hrane, neće biti energenata, biće strašna zima, možda je i poneko preživi, ali sledeću sigurno neće. A koliko će biti gadno postalo je jasno još u septembru kada je vlast bila prinuđena da zaroni u budžetske rezerve i zahvati novac za prioritet nad prioritetima: pomoć Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak za proizvodnju vakcine sputnjik V.

Dakle, ne BCG jer se pokazalo da u njenom slučaju funkcioniše i bugarski fiziološki rastvor, pa ni za vakcinu protiv sezonskog gripa (Torlak je državu snabdeo sa 20.000 doza, dok je 380.000 nabavljeno iz uvoza), već za proizvodnju jedne od onih vakcina koje su građani većinski odbijali da prime čak i u vreme kada je mogla da im pomogne.

Nakon što je Vlada uložila više od 10 miliona evra u rusku vakcinu i laicima je postalo jasno da bi tu trebalo podvući crtu - pokazalo se da nema nikakav izvozni potencijal, a širom sveta su već pravljene nove vakcine prilagođene omikronu. Ali, Ana Brnabić je protivno bilo kakvoj logici, osim ako se ne radi o njenim ličnim a ne zdravstvenim interesima, potpisala rešenje objavljeno u Službenom glasniku od 2. septembra 2022. o odluci da se sredstva rezerve odobre Ministarstvu zdravlja "u ukupnom iznosu od 125.316.000 dinara radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak, na ime naknade troškova nastalih u plaćanju aktivne farmaceutske komponente-supstance koja je korišćena za proizvodnju vakcine Gam-КOVID-Vak (sputnjik V)".

Naravno, ova informacija nije objavljena javno i naravno, ni iz Ministarstva zdravlja, ni iz Torlaka NIN nije dobio odgovor na postavljeno pitanje - a za šta će da vam služi taj novac, šta ćete to da proizvodite i gde ćete da plasirate. Zašto bi? Ni u vreme kada im je pandemija bila predizborni adut nisu našli za shodno da NIN-u odgovore na tada postavljeno pitanje - zašto ulažemo u rusku i kinesku vakcinu u trenutku kada RNК tehnologija preuzpma primat u svetu.

- Srbija je dobila pristup transferu tehnologije za mRNК vakcinu, i svaki dinar treba da se usmeri u tom pravcu, jer je to tehnologija budućnosti i koja ima primenu u mnogim granama medicine. Mi smo nekada imali proizvodnju više preparata krvi, koja je već duže vreme napuštena. Tehnologija mRNК može da pomogne da se to ponovo vrati, ovaj put na mnogo višem nivou i bezbednosti za primaoca - kaže dr Dragoslav Popović, konsultant za imunizaciju u Unicefu.