Кad se gospođa Dolovac uznemiri

Iako ministarku pravde Maju Popović gotovo nismo imali prilike da čujemo dok nije dogurala do tehničkog mandata, uspela je nešto što je malo kom naprednjačkom ministru pošlo za rukom - da u istom paketu naljuti Zagorku Dolovac i civilni sektor. A onda dodatno i bez baš jasnog povoda i čitavu advokaturu, s obzirom na to da je scena za čitav događaj bila predstavljanje nacrta zakona iz oblasti pravosuđa (Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva).

I dok je za republičku javnu tužiteljku, uvređenu jer po novim rešenjima neće imati više apsolutnu vlast nad tužilaštvom, imala i toplu ljudsku reč (zaštitila ju je od strašnih novinara koji su hteli nešto neprimereno - izjavu, rečima: "Nemojte uznemiravati gospođu Dolovac"), teško da je pokazala samilost prema civilnom sektoru i advokatima.

- Bila sam izložena pritiscima pojedinih nevladinih organizacija i udruženja da njihovi predstavnici budu članovi radnih grupa, ali sam ponosna što su radne grupe u sastavu kakav sam odabrala izradile odlične radne tekstove zakona - rekla je Popović.

A onda je pojasnila da bi bilo nelogično da članovi radne grupe budu predstavnici organizacija koji su otvoreno kritikovali ustavne reforme i da je "uprkos pritiscima iz civilnog sektora" iskoristila diskreciono pravo da u radne grupe za izradu nacrta imenuju stručnjake po sopstvenoj volji.

Naravno, ta priča nije baš održiva imajući u vidu da se novi zakoni predlažu kako bi precizirali ono što nije pokriveno Ustavom i da im je svrha da dodatno zaštite nezavisnost pravosuđa, što znači da bi reč kritike i te kako imala smisla. Ali, ministarka ne samo da ima diskreciono pravo na koje se pozvala, već i pravo da radnu grupu učini što funkcionalnijom (dakle sa manjim brojem članova), čega je civilni sektor bio svestan, pa je predložio "srednje rešenje"- da Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije ima svoje predstavnike u radnim grupama Ministarstva, a da organizacije okupljene u Nacionalni konvent o Evropskoj uniji dobiju status posmatrača, tako što bi svakom sastanku prisustvovali predstavnici druge organizacije. Dobili su pisani odgovor - tako nešto je nemoguće.

- To je još jedan od propusta Ministarstva, jer se stiče utisak da je bilo potrebno da se radi u tajnosti. Ne vidim zašto je bilo potrebno onemogućiti civilnom sektoru učestvovanje. Uključen sam i u rad Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) koji je pokušao da pomogne izradom određenih smernica i verujem da bismo uspeli da doprinesemo u izvesnoj meri, pa makar samo kao posmatrači. Zašto je ministarstvu teško da tako radi - ne znam, ali je svakako pogrešno - kaže Vladimir Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine.

Na drugoj strani, predstavnik Udruženja tužilaca smatra da vreme za sugestiju i kritiku tek dolazi.

- Uverenja sam da kritika dela javnosti da rad radne grupe za izradu tužilačkih zakona nije bio transparentan, nije osnovana. Transparentnost i inkluzivnost u pripremi i donošenju nekog zakona meri se od trenutka kada radna grupa završi sa svojim poslom, kada tekst izađe u javnost, odnosno od kada započne debata o njemu. Iako lično ne bih imao ništa protiv toga da rad radne grupe prate posmatrači, moram da kažem da je prisustvo posmatrača u radu radne grupe za izradu nekog zakona nešto krajnje neuobičajeno - rekao je zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić, pa dodao:

- Da je neuobičajeno ilustrovaću sa dva primera. U ovom trenutku je u toku priprema na desetine zakona u raznim ministarstvima, sa tim u vezi nije mi poznato da rad neke radne grupe prate posmatrači. Setimo se izmena Zakonika o krivičnom postupku. Tim zakonikom su izvršene ogromne izmene u krivičnom postupku, napušten tradicionalni model krivičnog postupka u Srbiji, pa ipak rad te radne grupe nisu pratili posmatrači. O Zakoniku se debatovalo tek pošto je radna grupa završila prvu verziju teksta - kaže Ilić, član radne grupe za izradu zakona i jedini predstavnik tužilaštva u komisiji za izmenu Ustava.