Srbija prva u Evropi samo po broju pušača!

Ovakav rezultat ne treba da čudi. Ne pamti se kada je poslednji put Ministarstvo zdravlja vodilo kampanju borbe protiv pušenja.

O štetnosti ove pošasti ne priča se nigde - ni u medijima, ni u školama. Nema nikog da objasni našim građanima da u razvijenom svetu odavno nisi šmeker i nisi kul ako pušiš (zbog čega mladi inače počinju da puše) već te posmatraju kao primitivnog, nazadnog.

Nema nikog da podseća naše pušače da sa svakom ispušenom cigaretom prave nemerljivu štetu svom organizmu, skraćuju sebi život za 11 minuta i unose toliko toksina da bi momentalno umrli ako bi im isti iznos toksina bio ubrizgan u krvotok.

Nema nikog da kaže roditeljima koji puše da postoji velika verovatnoća da će i njihova deca biti pušači jer su oni njihov najveći uzor, scene roditelja koji puše ucrtavaju se u mozak deteta, zauvek.

Nema nikog da im kaže da su cigarete pogrešan izbor jer pušeći podsvesno žele da smanje svoj osećaj anksioznosti, da povećaju samopoštovanje i samopouzdanje a pušenjem upravo čine sve suprotno.

Iako su poslednjih godina čak i američke serije i filmovi prepuni kul faca koji ne vade cigarete iz usta, američka država je uspela da smanji stopu pušenja i ona je sada na za nas neverovatnih 16%. U Americi svaki deseti belac puši, dok najvise puše crnci i Indijanci, njih oko 30%. Ubedljivo najviše puše oni sa najmanjim primanjima, a najbogatiji puše najmanje. Samo 4,5% fakultetski obrazovanih Amerikanaca puši a najveći procenat pušača je, pogađate, među najmanje obrazovanim građanima SAD.

Otvoreno pitanje je zašto naša država ćuti i ne preduzima apsolutno ništa već dugi niz godina u borbi protiv pušenja.

Poslednja akcija države u borbi protiv pušenje desila se pre čitavih 12 godina kad je donet Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Taj zakon zabranjuje pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u javnom prevozu. Procena je da je samo taj potez smanjio broj pušača u našoj zemlji za deset procenata.

Ugostiteljski objekti su u ovom zakonu izuzeti i Srbija je ostala jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj je pušenje u praksi dozvoljeno u restoranima i kafićima, praktično bez ograničenja.

Tri velike svetske kompanije iz duvanske industrije imaju svoju proizvodnju u Srbiji, zapošljavaju stotine radnika pa tu treba da tražimo razloge zašto država godinama ne čini ništa da smanji potrošnju cigareta. Ali, da li je važnije zdravlje stanovništva ili porez koji država ubira od prodaje cigareta?

Cigarete u razvijenim zemljama sveta su višestruko skuplje nego u Srbiji (akcize su mnogo veće) i to je jedan od ključnih razloga zašto se manje puši u Evropi, a pušenje je i dalje kod nas toliko popularno. Povećanje akciza može biti jedan od načina da se značajno smanji konzumacija cigareta a na taj način ukupan prihod koji država ostvaruje od ove industrije se neće smanjiti.

Jos jedna stvar nas izdvaja u odnosu na druge zemlje. U većini zemalja u Evropi na paklicama su prikazane fotografije obolelih ljudi usled pušenja dok se na našem tržištu prodaju pakovanja na kojima su samo ispisane štetne posledice konzumacije cigareta. Jasno je da fotografija ima mnogo jači efekat.

I na kraju dva podatka koja bi u svakom ozbiljnom društvu bila dovoljna da izazovu snažnu reakciju države - u Srbiji 15.000 ljudi godišnje umre od posledice upotrebe duvana.

Svakodnevno puši 11 odsto dece starih od 13 do 15 godina.

Da li će Ministarstvo zdravlja i struka konačno nešto da preduzme?