Ko su rizični klijenti koje banke stavljaju na "crne liste"?

Zbog sukoba Rusije i Ukrajine trenutno su "na ledu" kompanije koje posluju sa ovim zemljama, ali i njihovi zaposleni. Banke ih sada posmatraju kao rizične klijente, bez obzira na to da li su do sada bili uredne platiše i na vreme izmirivali sve svoje obaveze.

O tome kakva je politika banaka u Srbiji, da li postoje delatnosti koje su trenutno na "crnoj listi" i ko teško dolazi do kredita za ulaganje, ali i zbog čega ponekad ni zaposleni ne mogu da dobiju dozvoljeni minus, za Biznis.rs govori predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović.

- S obzirom na to da banke prate dešavanja i na mikro i na makroekonomskom nivou, prilikom odobravanja kredita vrše procenu kreditne sposobnosti dužnika, bilo da je reč o fizičkom ili pravnom licu. Kroz kreditnu sposobnost gledaju se svi mogući rizici - ističe sagovornik.

Tako je, navodi primer, tokom pandemije problem bio transport, pa su se odmah proveravale sve transportne firme koje su zbog pada prometa procenjivane kao rizične i nisu mogle da dobiju kredit, jer se nije znalo šta će se dešavati u budućnosti i da li će moći da ga vrate.

Slična situacija se, prema njegovim rečima, dešavala i u turističkom sektoru. Zbog "pucanja" sezone i nemogućnosti putovanja, turističkim agencijama nisu odobravani krediti, a njihovi zaposleni ostali su bez mogućnosti da dobiju kredit, čekove ili dozvoljeni minus.

- I sada je identična situacija. Isti problem imaju sve firme koje na neki način posluju sa Rusijom i Ukrajinom, nešto uvoze ili izvoze. Sve je sada otežano, a banke kroz promet to mogu da vide. Znamo da je tamo rat, da pada kupovna moć stanovništva i da je sistem u kolapsu, pa ista situacija važi i za zaposlene u tim firmama - kaže Gavrilović.

Politika banaka je takva da se firme procenjuju kao rizične i kada je reč o kreditima za ulaganje, a i kada su u pitanju zaposleni u njima. Naime, smatra se da će ukoliko promet pada firma imati problem da isplati plate, da će možda i prestati sa radom i zato se podjednako tretiraju i firma i zaposleni u njoj.

- Faktički, sudbina zaposlenog je vezana za sudbinu firme i banka ih na identičan način posmatra, kao klijente sa povećanim rizikom. To je potpuno opravdano, jer banka ima pravo na to. U tome nema ničeg nepoštenog i nemoralnog. Jedino što se iz svega toga zaključuje da banka daje novac klijentima kojima je manje potreban - ističe naš Gavrilović.

On objašnjava da banka živi od toga što klijentima prodaje svoje proizvode i ako ima manju prodaju time što ograničava broj klijenata snosi određene gubitke, ali procenjuje da joj je bolje da ne zaradi ništa, nego da ima gubitke.

- Tako se donosi odluka na nivou banke i onda to važi za sve proizvode – od dozvoljenog minusa, kredita, kartica - dodaje on.

Gavrilović podseća da je to politika banaka decenijama unazad. Tako je bilo i 2008. godine kada je krenula svetska ekonomska kriza, pa su na udaru bili građevinari i auto placevi za prodaju vozila.

- Ipak, to je uvek kratkog daha. Kada prođe panika i ustali se dobro poslovanje, odnosno firme ne propadnu, banke se vraćaju na staro.

Ono što je zanimljivo, a u šta banke takođe imaju uvid kada je reč o fizičkim licima, jeste online klađenje.

- Banke su, recimo, počele da gledaju i promet fizičkih lica, pa ukoliko vide da se neko kladi stavljaju ga na crnu listu i neće da mu odobre kredit. Znači, sve što im je na neki način rizik – ne odobravaju. Vide, primera radi, na tekućem računu da se klijent kladi online, da to radi često i da nema neke velike prilive i posmatraju ga kao gubitnika - ističe predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović.

Na pitanje imaju li banke pravo da na taj način i u toj meri "češljaju" račune građana, Gavrilović odgovara potvrdno – jer je to platni promet koji se obavlja u njihovoj banci. On ne može da se sakrije, a banka ima uvid u sve te podatke.