Većina želi autoritarnog lidera i savez sa Rusijom, najmanja podrška EU

Jedan od nalaza anketnog istraživanja koje je Crta sprovela u periodu od 14. do 23. maja, na uzorku od 1.000 ispitanika, je da polovina misli da se Srbija kreće u dobrom pravcu, dok manje od trećine smatra da se kreće u lošem pravcu. Očekivano - oni koji veruju provladinim medijima i podržavaju partije na vlasti misle da zemlja ide u dobrom pravcu, dok oni koji se informišu putem kritičkih medija i opoziciono su orijentisani smatraju da se krećemo u lošem pravcu.

Da je demokratija, bez obzira na sve teškoće, najbolji sistem za našu zemlju smatra 56 odsto ispitanika. To je manje nego u februarskom istraživanju, ali s druge strane više nego u istraživanjima iz 2020. i 2021. Takođe, u pogledu podrške demokratiji nema nekih velikih razlika u odnosu na to da li su ispitanici za partije na vlasti ili za opoziciju, odnosno da li veruju provladinim ili kritičkim medijima – i jedni i drugi su formalno za demokratiju.

Vrhunac autoritarnih stavova

Istovremeno se, pak, beleži vrhunac autoritarnih stavova. Čak 62 odsto ispitanika, što je najviše do sada, smatra da je za našu zemlju najbolje da u ovom trenutku ima jednog jakog lidera koga bi svi slušali, jer "samo čvrsta ruka može da nas izvede iz krize". Taj stav ne deli 27 odsto ispitanika, što je najmanje do sada u poređenju sa ranijim istraživanjima.

Oni koji glasaju za partije na vlasti i veruju provladinim medijima imaju izražene autoritarne stavove, dok oni koji glasaju za opozicione stranke i informišu se putem kritičkih medija imaju anti-autoritarne stavove. Kada pogledamo demografsku sliku, vidimo da žene, stariji od 65 godina, manje obrazovani, ljudi sa juga i istoka Srbije i ruralno stanovništvo veruju da nam treba jedan jak lider koga bi svi slušali.

- Oni koji glasaju za stranke na vlasti i veruju provladinim medijima se načelno zalažu za demokratiju, ali žele da bude izabran jak lider koji će da rešava stvari. Ovi drugi, kojih je manje, ne misle tako – oni misle da te dve stvari nisu kompatibilne. Recimo, trećina ispitanika se zalaže i za jedno i za drugo – i za demokratiju i za jakog lidera. To je upravo odlika hibridnog režima, mi imamo izbore, ali se na njima biraju autoritarni lideri - kaže za Istinomer jedan od autora istraživanja, politikolog Vujo Ilić.

Ako bi, međutim, morali da se opredele i da biraju da li je za našu zemlju bolja demokratija ili sistem sa jakim liderom, polovina ispitanika bi dala prednost autoritarnom sistemu – 49 odsto, dok bi 41 odsto izabralo demokratski sistem. Oni koji glasaju za stranke na vlasti i veruju provladinim medijima smatraju da je u ovom trenutku za našu zemlju najbolji sistem sa jakim liderom, dok oni koji glasaju za opozicione partije i veruju kritičkim medijima misle da je to demokratija.

Nikad više negativnih stavova prema EU

Kada je reč o EU integracijama, Crta beleži najveći udeo negativnih i najmanji udeo ravnodušnih stavova prema EU od 2020. godine. Na pitanje kako bi se osećali ako bi došlo do pristupanja Srbije EU, 36 odsto ispitanika je odgovorilo da bi se zabrinulo, 29 odsto bi bilo ravnodušno, dok bi se 28 odsto obradovalo. Poređenja radi, istraživanje iz oktobra 2021. pokazalo je da bi pristupanje Srbije EU obradovalo 41 odsto, a zabrinulo 22 odsto ispitanika, dok bi ravnodušno bilo 32 odsto.

Većinu bi obradovao savez sa Rusijom

Kada je, pak, reč o savezu sa Rusijom, najviše je onih koji bi se tom savezu obradovali.

Na pitanje kako bi se osećali ako bi došlo do odustajanja od EU i formiranja saveza sa Rusijom, 40 odsto ispitanika je odgovorilo da bi se obradovalo, 26 odsto da bi se zabrinulo, dok bi 24 odsto bilo ravnodušno.

Savez sa Rusijom bi većim delom obradovao glasače stranaka na vlasti i one koji veruju provladinim medijima, ali i one koje ne naginju ni vlasti ni opoziciji, dok bi najviše zabrinuo one koji glasaju za opozicione stranke i prate kritičke medije.