Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

[ Izvor: Novi Magazin ]

20. 05. 2022. 20:42 34

"Rusija gubi tradicionalno i najveće energetsko tržište u svetu"

Rusija gubi "svoje" tradicionalno i najveće energetsko tržište u svetu, a obe strane su u njega položile tako mnogo nade, kaže diplomata Srećko Đukić za Novi magazin i objašnjava kako američki tečni gas namerava da zauzme najveći deo evropskog tržišta ruskog gasa.

- Agresija Rusije na Ukrajinu pored ogromnih ljudskih žrtava, na prvom mestu, a potom užasnih razaranja i pustoši koja svakim danom iza njih sve više ostaje, otvorila je i mnoga važna pitanja u odnosima u celom svetu. Pre svega, Rusije i Evrope. Jedno od njih, svakako goruće, jeste pitanje snabdevanja energijom. Oštre sankcije koje Evropa nastavlja da uvodi Rusiji pretpostavljaju i buduće krupne promene.

Rusija će kao država koja drži glavne tokove energetskih izvora prema Evropi izgubiti taj prioritet, a Evropska unija će pak ostati bez značajnog dotoka energenata i takođe će se naći u velikim nevoljama. Srećko Đukić, bivši ambasador, profesor i publicista, član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji (EPUS-a), u razgovoru za Novi magazin ukazuje da se trenutna situacija po pitanju očigledne (buduće) energetske krize pogoršava jer, kako kaže, rat sve menja i ubrzava: „Poluvekovnu saradnju na starom kontinentu ukrajinska kriza vratila je na konfrontaciju. Energetski sektor, kao najvažnija poluga te duge evropske saradnje, u svim segmentima doživljava promene. Kidanje energetskih veza postaje ključ zaustavljanja priliva para i ruske ratne avanture u Ukrajini. Energetski sektor je izvor moći ruske države, neuporediv sa drugim sektorima, kao i upotreba nafte i gasa u politici Kremlja..

Kada je došlo do proboja ruskog gasa u Evropu?

- Dvadeset prvi vek označava „vek prirodnog gasa“, masovne primene tog energenta i resursa, sa ekonomskog i sa ekološkog stanovišta. Intenzivna evropska potrošnja gasa, na početku sedamdesetih godina prošlog veka, oslonila se na ruski sovjetski gas, premda se provlačenju gasa „kroz gvozdenu zavesu“ opirao američki saveznik. Hladni je rat, a Sovjetska Rusija je drugi blok, iza Berlinskog zida. Sovjeti traže „prozor u svet“, devize, tehniku, žito, hranu

Zaključuje se evropski „posao veka“ („gas za cevi“), a Amerikanci proročki opominju – ruski gas je mina sa usporenim dejstvom, on potkopava temelje evropske bezbednosti. Evropa želi saradnju, ujedinjenje, detant - ističe Đukić za Novi Magazin.

Ko će zameniti ruske energente u Evropi?

- Pusto mesto ne biva! A evropsko tržište ostaje najprivlačnije. Ono što je jasno – neće to biti neka „nova Rusija“, jedna zemlja, jedan monopolista. Dokazano, Evropa se mora osloniti na sopstvena rešenja. Pojavljuju se mnogi proizvođači, tečni gas, drugi resursi. Mogu se graditi gasovodi iz svetski najbogatijih gasnih revira – persijskog, iračkog, bliskoistočnog, koristiti pojačani dotok gasa iz Centralne Azije, Istočnog Mediterana, Severne Afrike. Ali za EU centralna tačka ostaje zelena agenda 2045.

Decenijama posao cveta po formuli ruski gas – evropske pare i tehnologije, u uverenju da se gradi nepovratni sveevropski put integracije, ovaploćenje De Golove vizije Evrope od Atlantika do Urala. Putin čak govori o „Evropi od Lisabona do Vladivostoka“, o Evropskoj energetskoj zajednici.

Danas smo svedoci deevropeizacije po svim linijama.

Kakve pak posledice predviđate za Rusiju?

- U trećem mesecu rata gasni prihodi Rusije veći su nego ikada i prvi put premašuju prihode od nafte. Astronomske cene gasa donose dnevne prilive od oko jedne milijarde evra! Rusija znalački gura cene gasa sklanjajući se sa berzi i odbijanjem da podmiri viškove tražnje. Za oko dva ratna meseca prihodi od prodaje uglja, nafte i gasa skoro su udvostručeni, iznose oko 62 milijarde evra; iz EU – 46 milijardi evra.

Posledice će se osetiti u punoj meri kada ruski naftno-gasni sektor zahvate sankcije. Nafta i gas su gradivni elementi ruskih državnih prihoda. Suštastveni gubitak evropskog tržišta ne može se nadoknaditi. Ruski eksperti najavljuju „pravu katastrofu“: eksploatacija nafte ove godine će pasti za 20-25 procenata, gasa za trećinu; a naredne gasni i naftni sektor – bez stranih kompanija, kapitala i tehnologija – prepoloviće proizvodnju; zatvaraju se bušotine; pojavljuje se „armija“ nezaposlenih; početkom 2024. može prestati izvoz nafte; nestaće „energetske države“.

Za plasman nafte ostaje Istočno-sibirski naftovod, kapaciteta 80 miliona tona za Kinu (izgrađen kreditom od 25 milijardi dolara, otplaćuje se naftom). Kina se čvrsto drži principa diverzifikacije izvora i puteva energetskih resursa bez tranzitne zemlje.

Problemi nastaju prestankom kupovine ruske nafte u Evropi, uključujući naftovod Družba, građen šezdesetih godina prošlog veka, kapaciteta 66,5 miliona tona. Severni krak snabdeva naftom Poljsku i Nemačku (Pribaltik zatvoren), a južni Slovačku, Češku, Mađarsku. Ostala ruska nafta se tankerima plasira na tržište, ali sve teže jer sankcije deluju i gde ih nema, uprkos znatnom diskontu cena 30-40 odsto.

Na gasnom sektoru stvari su složenije. Ruska država nema izlaz i gasovode da gas odnesu na neku drugu stranu; posao s tečnim gasom nikada nije bio ruski prioritet. Siguran je gasovod Snaga Sibira za kinesko tržište sa 38 milijardi kubnih metara, ali radi četvrtinom kapaciteta jer nedostaje gas iz Sibira. Novi gasovodi za Kinu, Indiju, nisu realni. Turska, preko Plavog i Turskog toka, kupuje oko 32 milijarde kubnih metara gasa. Gde će ruska država naći alternativu za 200 milijardi kubnih metara gasa koje prodaje Evropi? Mora da zatvara i betonira i nalazišta gasa, kao i nafte.

Rusija, znači, ostaje bez evropskog tržišta?

- Da. Rusija gubi tradicionalno i najveće energetsko tržište u svetu, a obe strane su u njega položile mnogo nade. Gubi ga zauvek možda, gubi ga zbog rata protiv zdravog razuma, zbog ucena i pretnji, zbog konfrontacije, zbog okretanja leđa Evropi. Ali u diplomatiji nikada ne treba reći nikada jer ne znamo šta će se posle završetka rata u Ukrajini pojaviti na istoku evroazijskog kontinenta, u Rusiji. Eventualni povratak na evropsko tržište biće sizifovski težak posao, teži nego ulazak u bipolarnom svetu. Evropi je, najzad, bezbednost na prvom mestu.

Kolosalna infrastruktura gasovoda i naftovoda, „ostalog metala“, može zjapiti prazna kao spomenik zlatnog doba saradnje, razumevanja, izneverene evropeizacije Urala i Vladivostoka!

Može li se, kad je o Balkanu reč, govoriti o najvećoj energetskoj krizi u poslednjih nekoliko godina?

- Balkan je najosetljiviji deo Evrope i u pogledu energetske budućnosti. Članstvo u Uniji dokazano podrazumeva najviši stepen solidarnosti između država i naroda. Verujem da će ona i ovoga puta biti podeljena i sa sporim balkanskim državama nečlanicama.

Gde je Srbija u celoj ovoj priči?

- Posle SFRJ, Srbija se sopstvenom politikom smešta na sredinu reke, na maticu, u vrtlog, ni na istok ni na zapad, ni na sever ni na jug, i decenijama svoju barku ne uklanja sa vetrova i iz matice. Njena energetska politika (nafta, gas, ugalj) deli tu sudbinu – konzervativna je, u celini vezana za ruski naftno-gasni tok. Kako će izdržati orkanske vetrove i posledice, može se slutiti, dok ostatak Evrope solidarnosti hita dižući sidro od ruske naftno-gasne platforme.

Čitav intervju pročitajte na sajtu Novi Magazin.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 34

ostavi komentar
Vidi još

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se


Rijaliti

Zoran Živković [29.06.2022.]




Anketa

Gde ćete na odmor ovog leta?

Rezultati

Video dana

Improvizovana skakaonica