Zašto nije urađena obdukcija u slučaju vladike Jeronima?

Novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić svojevremeno je pisao o smrti Vladike, ali nije uspeo da dođe do odgovora na mnoga pitanja vezano za pitanje obdukcije, koja je trebalo da se obavi, ali iz nekih nerazjašnjenih okolnosti, kako zakoni i propisi nalažu, nije obavljena. Ovo pitanje delom je pokrenuto i u TV serijalu "Junaci doba zlog", u epizodi koja se bavila episkopom bačkim Irinejem Bulovićem. U tom serijalu, ali i u novinskim natpisima izneti su i neki detalji koji ukazuju na opravdanosti sumnje da vladika, možda, i nije umro prirodnom smrću.

Tužilaštvo na sve to nije reagovalo.

U međuvremenu, pojavili su novi detalji, ali i dokumenti koji bacaju drugačije svetlo na ovaj slučaj. Naime, postoje pouzdani dokazi da je dr Vesna Turkulov, načelnica Infektivne klinike Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, gde se vladika Močević lečio i preminuo, tražila da se, prema zakonu i profesionalnim standardima uradi obdukcija. Iz neobjašnjivih razloga, iako je telo preminulog vladike zadržano pet dana nakon njegove smrti, obdukcija nije urađena.

Majci pokojnog vladike rečeno je da će biti urađena obdukcija. U kasnim večernjim satima tadašnji iguman manastira Kovilj Isihije (sada episkop Valjevski), obavestio je majku pokojnog vladike da obdukcije neće biti. Pitanje se samo nameće - ko je ovlastio igumana da majci prenosi informacije koje su isključivo u nadležnosti zdravstvene ustanove i lekara koji su lečili pokojnog vladiku Jeronima?

Zakoni važe za sve, lečenjem se bavi zdravstveno osoblje, a ne crkva, pa je i ovim potezom iguman u konkretnom slučaju prekršio Zakon o zaštiti prava pacijenata, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Nakon vladikine smrti, pojavile su se kuloarske priče da je vladika bolovao od side i da je to bio uzrok njegove smrti. Trač, zlonamerna insituacija ili možda i istina, bili su povod da mediji krenu da istraže nedorečenosti u slučaju smrti vladike, koji je u večna lovišta otišao relativno rano, sa 47 godina. Ispostavilo se da vladika Jeronim nije umro od side. Jedan od prijatelja vladike poseduje medicinske dokaze koji zlonamerne glasine o tome da je vladika bolovao od side, negiraju.

Isti izvor tvrdi da se vladika žalio na stomačne tegobe pre svog oglaska u Rim, kao i da su se ti zdravstveni problemi nastavili po povratku iz Italije. Ubrzo je, prema svedočenju prijatelja, završio na infektivnom odeljenju KCV. Prema istom svedočenju, vladika je u bolnici bio tretiran na nedopustivo loš način - ležao je na krevetu koji je bio kratak, pa su mu noge visile, tu je bio monah zadužen (!?) da ga "čuva"!? Zar to nije posao i obaveza medicinske sestre ili tehničara? Od kada to monasi u državnim ustanovama mogu nekoga da "čuvaju"?

Ovde je reč o klasičnoj zloupotrebi ovlašćenja onoga ko je to dozvolio, za sankcionisanje takvog postupka postoji zakon! Prijatelj je pitao vladiku zašto nije na odeljenju za gastroenterologiju, na šta je on odgovorio da je tu doveden po nalogu vladike Irineja! Dodatnu sumnju kod ovog prijatelja pokojnog vladike Jeronima, izazvalo je i odbijanje dežurnog lekara da mu stavi na uvid bilo kakvu medicinsku dokumentaciju.

Posle nekih poslova koje je obaviо u Novom Sadu, pred veče se vratiо u bolnicu kod vladike. On je tada zamolio monaha da ih ostavi nasamo. U daljem razgovoru je izrazio sumnju da ga truju. Na pitanje: zašto bi tebe neko trovao, odgovorio je: puno znam. Težak i emotivan razgovor su vodili dva prijatelja, bio je to utorak uveče. Tada su se dogovorili da on dođe po njega u četvrtak i odvede ga na VMA u Beograd. Očigledno je shvatio o čemu se tu radi.

Međutim, u četvrtak ujutro, kada se spremao da krene u Novi Sad, dobio je vest da je vladika preminuo. Ostatak priče je poznat iz pisanja Vuka Cvijića, sem jednog važnog detalja koji otvara novu dimenziju čitave priče.

U međuvremenu se pojavio jedan vrlo važan podatak. Saznalo se ko je ta misteriozna osoba koja je zabranila obdukciju, i pored toga što ju je zahtevala doktorka Turkulov. Mnogima će zvučati neverovatno. Reč je o ženskoj osobi koja je tada imala 87 godina. Sticajem okolnosti, i danas je živa. Doduše, u dokumentaciji se ne navodi ime, nego je samo ostavljen broj lične karte (poznat redakciji).

Sasvim je jasno da je zloupotrebljena lična karta ove starije gospođe, i da ona sa smrti vladike Jeronima nema ništa. Teško je zamisliti da u to nije bio upućen episkop Irinej Bulović, nadležni episkop. Ko je to mogao da uradi, otvoreno je pitanje.

Ali ovo je već posao za policiju i tužilaštvo. Nadamo se da će ovaj put reagovati. Imaju i previše informacija da ne bi reagovali.