Između istine i laži ne postoji kompromis

Ovim rečima, kao i terminom poturčenje, ne želim da ulazim u versko opredeljenje protojereja pravnika Velibora Džomića, već da napravim slikovit uvod u ličnost čoveka koji je do juče bio na Amfilohijevoj strani, a koji je danas na Irinejevoj odnosno Porfirijevoj, i to sa sličnim motivima koje je imao i Mustafa iz pomenutog filma. Samo što je Mustafa imao mnogo većih razloga za poturčenjem od ovog našeg današnjeg Džomićevog. Džomiću je motiv finansijski interes kao i status, dok je Bogoju odnosno Mustafi motiv bio goli život!

Mržnja između Irineja i Džomića

Ne tako davne 2017. godine čuveni prota pravnik Džomić nakon mnogih rešenih i utvrđenih pravnih i finansijskih malverzacija episkopa poput Filareta, Georgija i drugih, usudio se istrajavati u istini i prema Irineju Buloviću, kako ga je Kubat u svom osvrtu nazvao ministru (dodaću) bez portfelja. Da li je Džomiću udarila slava u glavu ili je hteo da se proslavi u sukobu sa Irinejem ostaće nam nepoznato, ali je tada u dva predmeta epitimije sveštenicima Miloju Đorđeviću i Aleksandru Popoviću bio na strani istine a protiv zlobnog Irineja Bulovića.

Naime, kao član ili tužilac velikog crkvenog suda SPC, na mestu na koje ga je postavio mitr. Amfilohije, Velibor Džomić je kako to kanoni i istina nalažu ražalovao dvojicu sveštenika eparhije bačke koje je Irinej Bulović ne samo ostavio bez prihoda, nego im je dao zabranu pričešćivanja i to na period na koji on kao episkop nije imao pravo da im dade.

Dobro zna Velibor Džomić kakva je tada bila reakcija Irineja Bulovića na SA Saboru, kao i kakvim tonom se obraćao velikom crkvenom sudu i kako je pokušao da ponizi i samoga Džomića. Citiram: "po učenju prote Džomića"..."presuda koju je sam pisao", itd ... Dovoljno je da objavimo samo dva dopisa na preko 30 stranica u kojima Irinej Bulović jadikuje na protu Džomića i da se stekne jasna slika kakav je Džomić imao stav o Irineju ili pak o njegovim radnjama. Otkuda onda sad odjednom da prota Džomić postane hećim? Ili pak koordinator pravnog tima za odbranu Irineja Bulovića sa željom da se napad na njega prikaže kao napad na "istinu"?

Knjiga otpusna iz Mitropolije

Kako se pričalo nekada po mitropoliji, još za vreme života mitr. Amfilohija, Velibor Džomić je dobio "povratnu kartu" za njegovo Kraljevo, i to baš iz razloga svoje pameti koju je prosipao kao koordinator pravnog tima mitropolije. Naime, dugo godina je nosio ovu titulu, ali je upravo nije koristio u izjavama ili izjave o tome uopšte nije davao (bolje reći nije smeo da ih daje) upravo nakon što je vlada Crne Gore izglasala Zakon koji je pokrenuo litije.

Žalba Ustavnom sudu na ovaj Zakon koju je poslao advokat iz Novog Sada, a koju je po nekim mojim saznanjima pisao sam stručnjak opšte prakse prota-pravnik V. Džomić bila je sve samo ne u interesu Srpske crkve, jer da je Ustavni sud navedenu žalbu odbio i sam Zakon bi bio ozakonjen.

Upravo je ova žalba postala početak kraja karijere pravnika Džomića, jer u vreme trajanja litija i nakon njih, pa sve do smrti mitropolita Amfilohija, Džomić se nije oglašavao po ovom pitanju niti je u dve izjave o smrti Amfilohija i nakon njegove smrti o Zakonu o verskim zajednicama smeo da stavi titulu koordinator pravnog tima, već samo "starešina crkve pod Goricom"! Još se za života Amfilohija pričalo da je dobio knjigu otpusnu, ali je evidentno i da je ovu knjigu dobio od Joanikija sa malo ublaženom varijantom u par lepih reči kojima ga mitropolit Joanikije ispraća za Beograd, gde čuveni prota nije dobio prijem.

Naknadna pamet o politici i mržnja prema Krivokapiću

Jedan od najsmelijih poduhvata protiv vlade Ivice Dačića koja je 2013. godine zapravo bila uvod u stvaranje vladanja SNS-a bio je miting na Terazijama u kojem je učestvovao mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, a koji su tada održali opelo vladi Ivice Dačića. U tom skupu učestvovao je i V. Džomić i nije mu smetalo opredeljenje za jednu političku stranu ili sahranjivanje živih ljudi. Nije imao za potrebu da tada obrazlaže šta je značilo to opelo, kao što sada pokušava da od Kubata napravi lažova zbog izjave da je Irinej Bulović ministar!

Naravno da nije ministar, ali se ponaša kao sadašnji predsednik države, potpuno autokratski. Zakon to sam ja, crkva to sam ja, pravosuđe to sam ja. Sve je to sada predsednik iz frižidera i Irinej iz senke... On je zapravo sam senka svima i njegovo prisustvo je nepotrebno da bi se osetio njegov zagušljivi duh.

Kakav je interes političko pitanje u Crnoj Gori za Rodoljuba Kubata? Nikakvo! Da li je Kubatu važan Krivokapić kao državnik u vezi sa političkim pitanjima Crne Gore? Smešno je i pomišljati da Kubat ima bilo kakav motiv da bude čak i emotivno na nečijoj političkoj strani. Ali sa druge strane stričnjak Džomić ne želi da vidi da je nepotpisivanje Temeljnog sporazuma u vezi sa Zakonom o verskim zajednicama sa Krivokapićem veoma važno. I Džomić to veoma dobro zna. Taj sporazum bio je amanet mitropolita Amfilohija. Samo je utoliko važan Krivokapić i samo je to ono o čemu Kubat priča, kao i to da je sada ostalo da se sporazum potpisuje sa Abazovićem i Đukanovićem, ako do istog uopte dođe u onim normalnim okvirima koje je ovaj sporazum imao kod Krivokapića.

Ali, 'ajde da uzmemo u obzir Džomićevo stavljanje na stranu protiv Krivokapića? Otkuda to? Nije li možda zbog toga što je bio blizak nekim sveštenicima koji su vodili litije, ili nekome koje uočio štetnost delovanja koordinatora pravnog tima u vezi sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama?

Otkuda to da prota Džomić zna da je Krivokapić okasnio, da je došao vidno pripit - pijan i da nije znao šta priča, kako prota Džomić priča po beogradskim kuloarima i ćoškovima? Ova mržnja prema Zdravku Krivokapiću ima neki dublji razlog, a on verovatno leži u neraščišćenim Džomićevim odnosima i sa pokojnim Amfilohijem i sa delom sveštenstva iz Podgorice! Tako je Bogoje postao Mustafa!

Za Beograd...

Nakon što je izgubio poverenje počivšeg mitropolita, proti Džomiću nije ostalo ništa drugo nego da ide za Beograd, gde ovaj prota ima stan i kuću na Avali. Najpre je njegova supruga, lekar, pronašla posao u Beogradu, a potom je i prota došao. Dugo vremena primao je nemalu platu iz Crne Gore, iako je dobio otpust. Po njegovom odlasku usledile su i sinodske inspekcije bogosloviji, koje su očito bile uperene protiv njenog rektora Gojka Perovića. Samo se može pretpostaviti da je Džomić prodao veru za večeru i braću za malo pažnje Irineja Bulovića kojem je verovatno iznosio istine i neistine protiv onih koji su mu se u Crnoj Gori usprotivili. I tako je Bogoje postao Mustafa.

Na posletku prisetih se i jedne rečenice sv. Marka Efeskog: "između istine i laži ne postoji kompromis". Nema kompromisa u crkvi. Ničiji ekonomski interes, pa ni Džomićev ne može da bude iznad interesa Crkve! Rodoljub Kubat ni za kakav interes nije govorio o neregularnostima na Bogoslovskom fakultetu, nije imao interes da govori o silovanjima o kojima i prota Džomić zna jer je prvi beogradski namesnik i Džomićevog prijatelja proterao iz Ružice onomad kad je pred počivšim patrijarhom Irinejem izgovorio da je Vukašinović silovatelj.

Rodoljub Kubat nije imao nikakav interes da govori o sabranim (ne)delima Irineja Bulovića, nikakav interes da se protivi bilo kome. On je nasuprot tome svoj interes podredio interesu crkve. Zarad glasa razuma ostao je bez posla, potpuno je dezavuisan izjavama i samog patrijarha. Zarad čega? Zarad Istine, zarad ljubavi prema crkvi i prema Bogu. I na posletku kada bi Kubatu neko rekao da je istina izvan Hrista (Dostojevski), što pojedinci očigledno godinama i rade, on bi ostao kao stameni Dinarac na Hristovoj strani! Pametnome dosta!

Ponešto iz biografije Velibora Džomića

I dobar hećim je imao dobrog učitelja. Da li je Džomić imao učitelja i kako je prošao kroz fakultet misterija je koliko je misterija i da li je postojao Mustafa! Nesvršeni student iz Kragujevca, postao je sveštenik, a onda sa mantijom diplomirao u Kosovskoj Mitrovici. Magistrirao je na privatnom fakultetu u Novom Sadu, a doktorirao na onom fakultetu na kojem nije mogao da diplomira, u Kragujevcu, Pravnom fakultetu koji je tresla afera "Indeks", i to baš dok je njegov kum bio dekan istog. Toliko o stručnim kompetencijama prote Džomića.

O Kubatovoj biografiji ne mora da se piše puno. Išao je redovno, ne po Kosovu, ne u mantiji, ne po privatnim fakultetima. Za sam kraj, ne mogu da se ne setim još jednog citata iz Šotrinog filma ili pak narodne izreke: "ako su kod Turčina ruke krvave do lakata, kod poturice su do ramena"!

A. M.