"Kubatovo teranje inata sa istinom"

Temeljni ugovor između SPC i Crne Gore je, mimo volje Srpske pravoslavne crkve, odavno izveden na partijsko-politički teren u Crnoj Gori, ali je "tumače i komentatore" dobio i u Srbiji. Jedan od njih jeste i prof. dr Rodoljub Kubat, kolumnista portala "Direktno", u tekstu "Teranje inata Irineja Bulovića" (portal "Direktno", 2. maj 2022. g.).

Pretpostavljam da naslov nije autorov nego redakcijski, ali jeste izvučen iz jedne njegove rečenice. Bez obzira na to, pre bi se moglo reći da Kubat "tera inat sa Srpskom pravoslavnom crkvom", a ne sa episkopom bačkim Irinejem. Naravno, to je njegov izbor i njegovo pravo, ali ipak se mora konstatovati da je Kubatovo "teranje inata” u gore navedenom tekstu zasnovano na čitavom nizu neistina, proizvoljnosti, nagađanja i zluradih ocena.

Kubat na krajnje nedostojan način optužuje episkopa bačkog Irineja za nepotpisivanje Temeljnog ugovora sa Crnom Gorom za vreme premijerskog mandata Zdravka Krivokapića i navodi čitaoce na netačan zaključak da je episkop Irinej, "teranjem inata", zapravo napravio štetu srpskoj Crkvi. A to, jednostavno, nije tačno, jer u donošenju odluke Svetog Arhijerejskog Sinoda o tom pitanju episkop Irinej uopšte nije učestvovao.

U prvoj rečenici svog teksta Kubat tvrdi da je "samoprozvani prvi ministar SPC, episkop bački Irinej Bulović, vodio lični rat protiv bivšeg crnogorskog premijera prof. dr Zdravka Krivokapića". U srpskoj Crkvi ne postoje nikakvi "ministri", ni prozvani, ni samoprozvani, pa, samim tim, ne postoji nikakav "prvi", pa još i "samoprozvani ministar". Koliko je autoru ovog osvrta poznato, episkop bački je samo jednom, i to u intervjuu u božićnom izdanju nedeljnika "Pečat" ove godine, izneo svoj stav o potpisivanju Temeljnog ugovora sa Crnom Gorom i Vladom na čijem se čelu tada nalazio Zdravko Krivokapić.

Da li se jedno mišljenje, na koje episkop Irinej ima pravo kao i svaka druga ličnost u srpskom društvu, može pri zdravoj pameti kvalifikovati kao "vođenje ličnog rata"? Šta je to drugo, treće ili deseto što je episkop Irinej učinio, a što bi se moglo kvalifikovati kao "vođenje ličnog rata"? Odgovor je ništa i zbog toga ništa osim te netačne kvalifikacije nije ni navedeno.

Po Kubatovom doživljaju, episkop Irinej je "kriv" i zbog toga što je Krivokapić odbio da potpiše Temeljni ugovor u Patrijaršiji 27. maja 2021. godine.

Episkop Irinej uopšte nije bio uključen u organizaciju dolaska i doček tadašnjeg premijera Krivokapića u Patrijaršiji. Nije ni prisustvovao tom, na žalost, mučnom sastanku. Osim toga, premijerova poseta je bila planirana za popodnevne, a ne za "kasne večernje sate", kako netačno tvrdi Kubat. Istina, dogodila se u kasnim večernjim satima, ali isključivo voljom Zdravka Krivokapića, a ne episkopa Irineja ili bilo kog arhijereja Srpske pravoslavne crkve. U čemu se u tom slučaju onda ogledaju, kako tvrdi Kubat, "bahatost pomenutog crkvenog episkopa" i "teranje inata"? Neistinita Kubatova konstatacija je produkt neistina kojima se u tekstu obilato koristio.

Osim toga, vreme Krivokapićeve posete Patrijaršiji nije, kako netačno tvrdi Kubat, bilo "vreme izbora novog mitropolita" nego redovno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora. Novi mitropololit crnogorsko-primorski je izabran nekoliko dana kasnije, a Sveti Arhijerejski Sabor nije sazvan da bi izabrao mitropolita nego je na dnevnom redu, kao i svake godine, imao čitav niz važnih crkvenih tema.

Interesantno je da Kubatu uopšte nije zasmetalo to što se premijer sekularne države Crne Gore na protivustavan i necivilizovan način grubo umešao u jedno unutrašnje crkveno pitanje kakvo je, bez sumnje, pitanje izbora mitropolita crnogorsko-primorskog.

Kubat tvrdi da ”nova crnogorska vlada planira da potpisivanje ugovora sa SPC nekako vremenski i tematski uveže sa potpisivanjem istog takvog ugovora sa grupom raščinjenih sveštenika koja se proglasila za ”CPC”. Nova Vlada Crne Gore je tek održala dve sednice i ni na jednoj od njih nije razmatrano pitanje Temeljnog ugovora sa SPC. Planovi Vlade se isključivo nalaze u Programu rada Vlade, koji, uzgred budi rečeno, nova Vlada Crne Gore još uvek nije usvojila.

Ali, eto, na osnovu izjava pojedinaca, Kubat je nedvosmisleno utvrdio šta je ”plan Vlade” koji je još uvek nepoznat i njenim članovima - potpredsednicima i ministrima. Uzgred, ukoliko se desi ovo što nam obznanjuje Kubat ne treba se bojati da će Sveti Arhijerejski Sinod doneti adekvatnu odluku.

U narednoj tvrdnji, Kubat se dobrano potrudio da sam sebe demantuje navodom da će "predstojeće posete Crnoj Gori od strane patrijarha Porfirija prolaziti u potpunoj neizvesnosti u vezi ovog potpisivanja”. Dakle, prvo je izvestan još uvek nepoznati plan Vlade u vezi sa Temeljnim ugovorom, a onda je za Kubata sve to ”neizvesno”. A jedino je izvesno da eventualnom potpisivanju Temeljnog ugovora mora da prethodi dijalog između dve ugovorne strane - Srpske pravoslavne crkve i Crne Gore, ali to Kubata ne interesuje.

Kubat ne poznaje situaciju u Crnoj Gori, ali, kako se vidi iz teksta, jeste politički opredeljen za određene političke subjekte u Crnoj Gori. Naravno, i na to ima pravo, ali i to treba konstatovati. To se vidi i po prethodno citiranim Kubatovim navodima, ali i po njegovoj tvrdnji da su ”ljudi koji u crnogorskoj državi o tome odlučuju sada agnostici, ateisti i otvoreni mrzitelji svega što nosi prefiks ”srpski”. Neću ovom prilikom da diram u verska i nacionalna osećanja ”ljudi koji odlučuju u Crnoj Gori”, ali moram da kažem da to nije tačno. Po Kubatu, u Vladi Crne Gore nema nijednog vernika, a ni to nije tačno. To znam kao dugogodišnji sveštenik u Crnoj Gori, ali to znaju i mnogi drugi. Ipak, Kubat bez zazora tvrdi suprotno.

Na kraju, Kubat ceni kao ”zastrašujuću ovogodišnju vaskršnju poslanicu” zbog toga što je ”upućena samo i isključivo ”pravoslavnim Srbima”, pa otkriva i svoju pravu metu. Kubatu, a i još nekima, meta nije episkop Irinej nego, zapravo, patrijarh srpski Porfirije. Pravoslavni vernici u Crnoj Gori, bez obzira kako se nacionalno izjašnjavaju, ne temelje svoju veru u Boga i ”vezu sa SPC” na jednoj poslanici, a ni Srbi ne zasnivaju svoje stavove o Patrijarhu srpskom i episkopima, pa ni o episkopu bačkom Irineju, na ovakvim tekstovima koji su ne samo ”teranje inata” sa srpskom Crkvom nego i ”teranje inata sa istinom”.

Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić