O jednoj državi i "šefu": Avganistan ili AV Ganistan?

- Veruju da je Marko Kraljević orao drumove, da su Srbi pre svih potekli iz Vinče i imali parno grejanje boc, da nam je neko ostavio zapisan amanet da od hrišćanskog zapada odbranimo hrišćanstvo, da su svi koji se ne slažu sa našom državnom politikom ubice i koljači, da su nam prijatelji samo Rusi i Kinezi, da su nam ti isti Rusi zaboravili što smo ih izradili '48-e i umakli od sovjetskog terora i logora, da više neprijatelja i nemamo jer nikoga ne zanimamo, da su jedini neprijatelji pravoslavlja drugosrbijanci.Veruju da je Simo Spasić vojnik pravde, da Bokanov otac nije bio komunistički direktor Jugopetrola, da lažni doktor Miroljub leči rak, da je kapetan Dragan patriota. Da je najveća i najlepša svadba na svetu Cecina i Arkanova, da je Kasandra negde još živa i srećna. Veruju da će imati više para jer Vučić svaki dan otvara po neku džadu i fabriku nečega. Nemaju novca da popiju čaj u kafani, znaju sve o porazu američke vojske u Avganistanu, o vakcinama i Covidu, ruskom atomskom programu, ceni girosa u Sarandi i ležaljki u Stavrosu.
 
Veruju da im vakcinama ubacuju čipove, da 5G služi da im gleda u šolju i spavaću sobu, da upotrebljen cd štiti od radara, da satanisti serviraju kuvanu decu u restoranima, da je zemlja ravna i da u Australiji ubijaju beskućnike koji odbijaju vakcinu. Nadaju se da će Nogo i Sandule na krkače vratiti Trampa u Belu kuću, on nam ujutro vraća Kosovo i plovni put do Soluna. Ognjem i mačem da vratimo Srbiju na tri mora. SPC da kanonizuje Ratka, Radovana i Lazanskog. Živi sveci Mantija, Dodik i šešelj nikad da ne umre. Nestor i Danica da leče, vacić da brani, zavetnica da rađa, Boško da piše o tome. Mali da plaća.

Sloboda govora svedena na negiranje zločina, obrazovanje na Parove i Zadrugu, nećemo ni besplatne udžbenike ako se u njih neko iz vlastio nije ugradio. Akademija nauka ćuti na glorifikaciju ratnih zločinaca, Univerzitet na plagijate. Sudovi rade po nalogu partije, institucije više ne postoje. Peti stub srpstva je fudbalski klub koga vodi kriminalac, begunac od zakona. Sportisti pretvoreni u podanike, muzičari u pevače oda vrhovniku, glumci u čitače recitala o smrti, bedi i propasti. 

Radnici osbespravljeni, prebogate vođe državnih sindikata se bore za manju satnicu, kažu to Srbija ne bi izdržala. Izdržala je milijardu eura za prenose Premier lige i par televizijskih stanica pretvorenih u propagandne servise. Policija snimala klan dok testeriše konkurenciju, ništa preduzela. Snimaće i one koji na stadionima prozivaju suverena, da bi ih hapsila.
 
Nestrpljivo se čeka septembar zlatnim slovima ispisan. Ne zbog zimnice, ogreva i udžbenika. Stefan Đoković polazi u prvi razred, a prvi sin se kažu ženi početkom meseca, što je za dete od 23 godine veoma neuobičajeno. Posle Lockdown na 3000 zaraženih.

Misle da ne postoji ni Norveštvo ni Rumunstvo ni Brazilstvo, samo Srpstvo. Da su Bogom dani, a nevidljivom rukom oduzeti od normalnog života.I ne treba im ništa više, samo ovaj krug u kome se bešumno okreću i u njemu zvezda ili kokarda, po želji. I da obavezno crknu dušmani. Takvi su prepoznali svog Mesiju. Kompenzaciju za sve lične neuspehe. Osvetu za bolje đake, srednju klasu i komšijine italijanske cipele dok su nazuvali piroćane. Jedan od njih. Prvo mrzi pa pita za lozinku. Pametniji znaju da ih prezire, gluplji misle da sve radi zbog njih. Najpametniji otimaju, zna da neće još dugo. Vole ga više nego decu i unuke. Ljubomorni na potomstvo koje će ih nadživeti.
 
Sve sam više sklon da pomislim kako nas je prvi provalio Filip Višnjić. Sam sebi iskopao oči da nas više ne gleda i sve ispevao kontra da nas jebe za vjek i vjekov. To da se pobedi ne može. Narod koji ćuti i gleda u pod zamišljajući da slobodno viće sa prkosnom pesnicom visoko dignutom ka nebeskom svodu.

Mora prvo sam sebi da premesti glavu iz guzice na ramena, pa onda polako, postepeno. Daj naspi još religije, kafu, rakiju i može Zaječarac, ne mora 'ladan 'al da bude džabe.