Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

[ Izvor: BIRN ]

10. 06. 2021. 15:45 7

BIRN: "Rio Tinto" Lozničanima otrovao zemlju, pa platio odštetu

Petoro meštana iz okoline Loznice dobilo je odštetu od "Rio Tinta" nakon što je tokom istražnih radova došlo do izlivanja podzemnih voda na njihove useve, a laboratorijski izveštaj u koji je Balkanska istraživačka mreža imala uvid pokazuje da procurela voda sadrži povišene koncentracije bora, natrijuma i drugih hemijskih elemenata.

Kada je 2012. godine stanovnik jednog sela iz okoline Loznice sklopio ugovor o zakupu zemljišta sa "Rio Tintom", kako bi ta multinacionalna kompanija na njegovim njivama mogla da postavi pijezometre, aparate koji mere nivo i kvalitet podzemnih voda, nije očekivao da bi moglo biti problema.

Međutim, nakon šest godina, 2018. dolazi do izlivanja dve istražne bušotine zbog čega detelina prestaje da niče na jednom delu parcele, a slično se desilo i sledeće godine, piše BIRN.

Kako navodi BIRN, ta mreža je imala uvid u dva ugovora iz kojih se vidi da se kompanija Rio Sava Exploration, kako glasi zvanični naziv srpskog predstavništa firme Rio Tinto, obavezala da nadoknadi štetu zbog izlivanja podzemnih voda na usevima.

Iz kompanije kažu da su u poslednjih šest godina potpisali 15 ugovora o naknadi štete sa petoro vlasnika njiva i da su za te namene potrošili ukupno oko 230 hiljada dinara.

Za praćenje nivoa podzemnih voda postavljeno je ukupno 125 pijezometara, a “curenje je detektovano na malom broju aparata“, navodi se u dopisu "Rio Tinta".

BIRN piše da su došli do rezultata laboratorijskih ispitivanja kvaliteta procurelih podzemnih voda, čiji uzorci su uzeti krajem aprila 2021. godine od strane stručnjaka Instituta "Jaroslav Černi" i Zavoda za javno zdravlje Šabac, po nalogu kompanije "Rio Tinto", a na insistiranje meštana.

Rezultati pokazuju da je koncentracija bora na jednom od pijezometara bila 574,72 mg/l, a upravo je zbog curenja vode sa ovog aparata Rio Tinto plaćao naknadu štete za rod tokom 2018. i 2019. godine, piše BIRN.

Poređenja radi, maksimalna dozvoljena koncentracija bora u vodi za piće je 1 mg/l, a u rekama najlošije kategorije 2,5 mg/l, dok za zemljište nema definisanih vrednosti, pokazuju domaći pravilnici.

- Biljka uvene kad vidi bor - kaže za BIRN Milojko Lazić, profesor sa departmana za hidrologiju Rudarsko-geološkog fakulteta.

On dodaje da su visoke koncentracije ovog hemijskog elementa u podzemnoj vodi ključni razlog sušenja deteline na njivama meštana u okolini Loznice.

Osim bora, veću koncentraciju od dozvoljene ima i natrijum, čija je izmerena koncentracija bila 1085,30 mg/l, dok je u vodi za piće dozvoljeno 200 mg/l.

Uništavanje deteline tokom istražnih radova za sada je jedini opipljiv ekološki problem meštana iz okoline Loznice, ali i upozorenje o mogućim posledicama ispumpavanja vode u reke bez adekvatne prerade, piše BIRN.

Profesor Lazić kaže da podzemna voda takvog sastava ne bi ni slučajno smela da se izliva na površinu.

- Postavlja se pitanje kako se boriti sa tim. Ovakva voda ne sme da se ispusti u otvoreni vodotok - ističe on.

Iz "Rio Tinta" uveravaju da podzemne vode ne predstavljaju problem za razvoj budućeg rudnika, da je projektom predviđeno prečišćavanje podzemnih voda do kvaliteta koji odgovara Jadru i Drini, rekama u koje one treba da se ispuste nakon prečišćenja.

- U postrojenje za prečišćavanje vode biće uloženo 40 miliona dolara - navodi se u dopisu ove kompanije BIRN-u u kome podvlače da “ispuštanje otpadnih voda ni na koji način ne može da ugrozi propisani kvalitet reke”.

Ivon Orengo, istraživačica koja poslednjih dvadeset i pet godina prati kršenje ljudskih prava i ekoloških standarda na Madagaskaru, gde Rio Tinto takođe ima rudnik, kaže za BIRN da “sve o čemu priča Rio Tinto treba uzeti sa rezervom”.

Orengo ističe da kompanija ima veoma veštu komunikacionu strategiju, kojom se izbegava davanje konkretnih odgovora, da se širom sveta primećuju slični obrasci poput angažovanja lokalnih eksperata od strane kompanije ili stvaranja podela među lokalnim stanovništvom.

- "Rio Tinto" ima zabrinjavajuću istoriju zloupotreba u vezi sa ljudskim pravima i životnom sredinom u mnogim zemljama u kojima rade - objašnjava ona.

- Uvek obećavaju. Na Madagaskaru su obećali da će rudnik izvući regiju iz siromaštva, doneti nova radna mesta i ostaviti pozitivan uticaj na biodiverzitet regiona. U stvarnosti, stotine pripadnika najranjivijeg ruralnog stanovništva je raseljeno, izgubili su zemlju i sredstva za život, a još uvek nema dokaza da je kompanija postigla pozitivan uticaj na biodiverzitet - kaže ona naglašavajući da su, pored toga, otpadnim vodama rudnika zagađeni lokalni izvori vode, što se ne pominje u “blistavom narativu kompanije“.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 7

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Vaše pravo da...

Zoran Živković [16.06.2021.]


Video dana

Rokenrol nema granice

Anketa

Koje voće/povrće je najbolje za vrele dane?

Rezultati