Miodrag Majić: Najveći problem pravosuđa su uplašenost i činovnički mentalitet

Sa sudijom Miodragom Majićem smo razgovarali o stanju srpskog pravosuđa, aktuelnim problemima i načinima da se prevaziđu, kao i o ulozi sudija u nedemokratskim sistemima. 

Kako ocenjujete trenutno stanje pravosuđa u Srbiji?

- Već dugo, stanje je veoma loše.  Brojni razlozi utiču na to da danas postoji gotovo opšta saglasnost kada je o ovoj oceni reč, ali se jedan po svom značaju izdvaja. U pitanju je politički uticaj na ovu granu vlasti. I to više nije nikakva tajna. Ovdašnji političari se trude da zadrže stanje u kojem je pravosuđe zavisno od njihove volje. Time sebi, dok su na vlasti, obezbeđuju nedodirljivost i krivično-pravni imunitet. Ono što najčešće ne shvataju je da će onog momenta kada izgube vlast, i sami postati žrtve tako skrojenog modela. Poslušne sudije dokazivaće se novim gazdama. Dakle, paradoksalno, uništavajući pravosuđe, političari sami kopaju rupu u koju na kraju upadaju.Da li je u Srbiji sudska grana vlasti zaista nezavisna?

- Ona to svakako nije. Nezavisnost postoji samo u Ustavu i u govorima naših političara koji su tu da uvere građane i međunarodne partnere. Međutim, čini se da malo ko više veruje u ovakvu vrstu propagande. Građani pokazuju izrazito nepoverenje spram pravosuđa a ocena međunarodne zajednice kada je o ovoj grani vlasti reč je takođe poznata. Prvi put ove godine nismo otvorili nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima. Krajnje je vreme da se zapitamo kuda mi to u stvari idemo. Kada pogledate zamerke koje nam se upućuju, videćete da su pravosuđe i stanje vladavine prava uvek najslabije ocenjeni, ili su negde pri samom vrhu neslavne skale. Samo je pitanje dokle ćemo istrajavati na putu samoobmane. Koji su glavni problemi srpskog pravosuđa?

- Većina ih je povezana sa političkim patronatom, jer najveći deo negativnih pojava direktno ili indirektno odatle proističe. Najlošije sudije uvek su dolazile uz najjaču političku podršku. Etički najsporniji delioci pravde takođe su oduvek imali najjaču zaleđinu političara. Korupcija u pravosuđu mahom je povezana sa određenim segmentima političke moći. Nije potrebno nabrajati dalje. Pored svega toga, mi nemamo ni tradiciju nezavisnog pravosuđa. U ovu etapu društvenog razvoja uleteli smo direktno iz komunizma, koji se podsmevao ideji nezavisnog sudstva. Bila su to prokažena, buržoaska naklapanja. Većina naših današnjih sudija odgajana je na ideji jedinstva vlasti, a ne njene podele, i to svakako i dalje ostavlja traga.

Kako se odupreti pritiscima vlasti na sudstvo?

- Na prvom mestu, to je zadatak za sudije. Ovo nije posao za krotke, pokorne ljude. Međutim, mi ne učimo buduće delioce pravde potrebi da se odupiru. Nasuprot tome, oni gledaju kako se u ovakvom društvu postiže uspeh i trude se da se i sami uklope. Ne uče ih tome ni na Pravosudnoj akademiji. Prema onome što čujem, tamo se ne analiziraju slučajevi pritisaka političara na sudije, niti načini na koje bi na njih trebalo odgovoriti. Umesto toga, kritici se podvrgavaju moji istupi na blogu i u medijima. Nemam ništa protiv toga, ali se pitam da li će se na taj način budućim sudijama zaista ukazati odakle vreba najveća opasnost i da li će ih tako naučiti kako da jednog dana i sami ne postanu plašljivci i sluge bilo kog režima. Bojim se da neće.Kakva je uloga sudija u autokratskim režimima?

- Sudija je svuda, a naročito u sistemu koji se ne može podičiti visokim stepenom demokratičnosti, poslednja brana od nekontrolisane moći političara, tajkuna i šrafova u njihovoj nomenklaturi. Nažalost, mi smo ovde učeni da je osnovni zadatak sudije zaštita interesa države, što je u ovdašnjem narativu redovno čitano kao zaštita interesa aktuelne političke vrhuške. Ovde uopšte nije razvijana svest o tome da je prvenstveni posao sudije zaštita vladavine prava i prava pojedinca. Zato i danas jedan broj kolega, odgojen na principima partijske države, veruje da se uloga sudije mahom iscrpljuje kroz zaštitu državnih interesa, koje po ovakvim shvatanjima, uvek najbolje reprezentuje aktuelni politički trenutak.U kojoj meri postoji sprega organizovanog kriminala, države i pravosuđa u Srbiji?

- O tome, iz jasnih razloga, mogu da govorim samo na osnovu utisaka, ne i na osnovu dokaza. Takve stvari se uvek teško otkrivaju. Mislim da postoje pojedinačni slučajevi, ali da je većinsko pravosuđe ipak daleko od toga da bi se moglo smatrati da je povezano sa organizovanim kriminalom. Najveći problem većinskog pravosuđa su ta uplašenost i činovnički mentalitet. Sudije kod nas nikada stvarno većinski nisu postale sudije. One su trenirane da budu nevidljivi činovnici od kojih se očekuje da ne talasaju i ne prave bilo kakve nepromišljene poteze. Gotovo da budu poslušne ćate. To je jedna od prvih stvari koje u budućnosti treba menjati. Da li treba i u kojoj meri modernizovati pravosuđe?

- Svakako. Ali to je tek sledeći korak, kada ga uspemo odvojiti od šape izvršne vlasti. Naši sudovi su beznadežno zastareli, naši predmeti i dalje više liče na spise devetnaestog nego dvadeset prvog veka. Oni se povezuju gumicama za tegle, iz njih neretko ispadaju uginuli insekti i svežnjevi nepovezane hartije. A pravosuđe devetnaestog veka ne može odgovoriti zahtevima dvadeset i prvog veka. To je veoma jednostavno.

Šta smatrate da je važnije: sankcija ili rehabilitacija?

- Važno je i jedno i drugo. Problem je, međutim, u tome što se ponovo, zbog uslova u kojima funkcioniše naš pravosudni sistem, oba instituta često primenjuju na način kojim se ne ostvaruje njihova stvarna svrha. Da li mi zaista i u kojoj meri „popravljamo” učinioce tokom izdržavanja kazni zatvora, na primer, ili ih uslovi u kojima tamo borave čine još gorima, pretvarajući tako kaznu u odmazdu? Da li se zaista bavimo ljudima koji se vraćaju iz penalne sredine? Kako u društvu, koje često nema dovoljno sredstava ni za osnovne potrebe u zdravstvu i školstvu, funkcioniše recimo praćenje bivših osuđenika, pomoć pri njihovom zapošljavanju i uključivanju u društvo. Bojim se da se odgovor lako naslućuje. U društvu bremenitom problemima, osuđena lica i njihove potrebe i prava su, nažalost, na samom repu prioriteta - zaključuje sudija Majić za Direktno.rs.