Zdravko Ponoš: Vojska crveni zbog onoga u šta ju je Vučić pretvorio

Zdravko Ponoš jedan je od retkih oficira koji ima bogatu vojničku karijeru i političko iskustvo. Obavljao je najviše vojne dužnosti, započevši proces transformacije Vojske Srbije. Bio je šef kabineta predsednika 67. zasedanja Generalne skupštine UN, a pre toga pomoćnik ministra spoljnih poslova. Sa generalom Ponošem razgovarali smo o stanju u Vojsci, aktuelnim problemima i odnosu vlasti prema ovoj najznačajnijoj instituciji.

Kako biste ocenili trenutno stanje u Vojsci Srbije nakon dolaska Nebojše Stefanovića na čelo Ministarstva odbrane?

- Ne vidim da SNS personalna vrteška može doneti neku pozitivnu promenu u ministarstvima. Uostalom, ministri ove, kao i prethodnih SNS vlada su samo čuvari plaže van sezone. Ključne odluke se donose na Andrićevom vencu. Proći će samo neko vreme da nova ekipa pohvata konce i počne da se bavi sa onim zbog čega su inače pravili karijeru u SNS. Nakon razmene igračaka između Stefanovića i Vulina, Vulin će, nakon početnog zgražavanja nad situacijom koju je zatekao u MUP, otkriti da i tamo mogu da se organizuju ceremonije i razne igre s pucanjem, da i tamo može da se slika u raznobojnim uniforamama. Stefanović će biti u prilici da iz još bliže perspektive sagleda kako stoji stvar sa cenama mina u Krušiku i u Jemenu. A profesionalci i u vojsci i u policiji će nastaviti da se crvene zbog onoga u šta se pretvorene institucije u kojima su ostavili mladost i zdravlje, nerado će pričati gde rade, oni stariji nestrpljivo čekajući penziju, a mlađi i samouvereniji tražeći posao u Nemačkoj ili bar u civilnom, privatnom sektoru.Kako komentarišete sve učestalije kupovine oružja od strane države? Da li ih smatrate opravdanim?

- Ima više problema u tom trendu olakog pazarenju po svetu. Prvi problem je što često te kupovine nisu proizišle iz planskih i programskih vojnih dokumenata koji treba da budu odraz realnih taktičkih potreba vojske, stručne analize kako te potrebe mogu da se zadovolje, ocene onoga šta se može naći na tržištu, po kojim cenama, rokovima, uslovima… Umesto toga, kupuje se netransparentno, shodno trenutnom interesima političke vrhuške koje uglavnom nemaju puno veze sa nacionalnim intersima, kvalitetom, cenom… A neretko su i pokušaj da se nekom kupovinom ispegla neki spoljnopolitički gaf. Drugi problem je što je stanje ljudskih resursa u vojsci takvo da nema mogućnosti da se opslužuje ni postojeće naouružanje i oprema. Nema dovoljno ljudi, a i ono što ima nije dovoljno obučeno. Bez kvalitetnog i obučenog ljudstva i najbolja tehnika postaje samo obična skupo plaćena gvožđurija.Da li mislite da se Vojska Srbije stavila u službu režima Aleksandra Vučića?

- Nema dileme da je Vučić stavio Vojsku Srbije u stranačku i ličnu funkciju. Instituciju od izuzetnog nacionalnog interesa koja uživa ogromno poverenje građana pretvorio je u propagandni instrument. Slikanje sa Vojskom redovno se koristi za odvraćanje pažnje od poraznih rezultata ove vlasti. To se podjednako odnosi na katastrofalne rezultate u borbi sa infekcijom, neotvaranje ni jednog EU poglavlja ove godine, sunovrat ekonomije, depopulaciju, očajne odnose u regionu čemu je ova vlast poprilično kumovala... Vojska se koristi kao pokrivalica koja treba da da na uverljivosti i ozbiljnosti onoga što Vučić obećava ili kad pravda neki neuspeh. Zabrinjavajući je nivo korišenja Vojske kao mašine kojom se preusmerava ogroman deo vojnog budžeta u džepove partijski privatizovanog vojnoindustrijskog i trgovačkog kompleksa. Poseban problem je zloupotreba bezbednosnih službi, uključujući i vojne, u mutnim radnjama kao što su Jovanjica, instrumentalizacija ekstremnih navijačkih grupa, "bezbednosno interesantan“ odnos sa kriminalnim klanovima, nadzor na opozicionim političarima i novinarima...Da li je vojnoj industriji naneta šteta aferom "Krušik", tj. prodajom oružja i Jermeniji i Azerbejdžanu? Kakve sve posledice to može izazvati?

- Veća šteta je naneta spoljnopolitičkim interesima Srbije. Najveća šteta "Krušiku" je napravljena brutalnom pljačkom o kojoj svedoči uzbunjivač, gospodin Obradović. Osim pljačke i nedomaćinskog poslovanja, dugoročne posledice ostaviće i očajna nekometentnost SNS kadrova u vojnoj industriji. Vođenje komunalnih poslova u opštini Zemun i vođenje biznisa sa naoružanjem ima samo jednu sličnost - može da se nekažnjeno krade kad je i dok je SNS na vlasti. Za sve ostalo uče se neke različite škole, profesionalne i životne.Da li Srbija treba da ostane vojno neutralna zemlja? Kako vidite buduće bezbednosne izazove u tom kontekstu?

- Vojna neutralnost Srbije je posledica niza događaja započetih odlukom uticajnih članica NATO saveza da Miloševića, sa kojim su prethodno sklapali dil u Bosni, sklanjaju rušenjem mostova, bombardovanjem vozova i trafo stanica po Srbiji. A cenu zajedničkih brljotina naplate otimanjem Kosova i to ne od Miloševića, nego godinama kasnije od demokratske vlasti u Srbiji. Previše ružnih stvari da bi jedna generacija mogla da ih proguta. Priroda bezbednosnih izazova sa kojima se suočava i Srbija i region je takva da oni ne poznaju granice. Sarađivati se mora sa svima onima sa kojima je to svrsishodno i na način da rešavanjem jednog pitanja ne sužavamo manevarski prostor za rešavanje nekog drugog jednako ili više važnog. Ali nije vreme da zovemo na slavu nekoga ko nam je nedavno palio kuću. Svaka generacija ima pravo i imaće mogućnost da preispituje stvari u svoje vreme - zaključuje Ponoš za Direktno.rs.