Bivša urednica RTS Bujoševiću: "Smejao sam se, da ne plačem..."

Naravno da na televiziji ima onih odaja na kojima se istina ne govori iz subjektivnih - karijerističkih razloga!
No, dok sam čitala ovo pismo pocrvenela sam u ime kuće u kojoj sam provela skoro pola veka, na čijem čelu i uredničkim mestima su bili najugledniji ljudi iz sveta kulture.

Ali, život je čudan. Neretko se desi da oni koji nisu zaslužili, dobiju mesto koje ne zaslužuju, a oni koji su zaslužili, budu proganjani, da ne bi slučajno javno otkrili zašto misle da pojedinci, a ovoga puta pojedinac, ne zaslužuje mesto na kome se nalazi.

RTS je nekada bio prvi, među prvima na ovim prostorima, a za vreme rukovodstva Bujketa, gledanost mu je pala ispod gledanosti mnogih televizija. Zašto je gledanost pala? Zato što po svom kvalitetu, po osmišljavanju programa, po načinu prezentacije i po daleko prevaziđenim konceptima televizije, RTS je postao samo sen, nečije sene....

Neću spominjati činjenicu da je dotični zakasnio na konkurs koji je za sebe raspisao, mislim da za to ne treba ni jedan komentar. Ono što treba komentarisati, to je beskrupuloznost, kojom se čovek na takvoj poziciji obraća preko javnosti, nekom ko se usudio da javno kaže ono što je i Državni revizor utvrdio.

Neko ko nije prezao da vređa i ponižava ljude koje su svoje biografije i imena ugradili u istoriju televizije, kada je lično pogođen, dokazuje da njemu tu nikada nije ni bilo mesto. I u ovom slučaju, on se poziva na moral, a o njegovom moralu (televizijskom) ne treba da govorim, već je sve sam rekao o sebi.

Ništa novo. Ispunjavaju se Nušićeva proročanstva. Žuti Bujke nije ni pocrveneo, ni poplaveo, očigledno je samo pocrneo. Protiv svih svojih proklamovanih principa, pomoću kojih je oterao najveća imena televizije, pod izgovorom da mladima treba ustupiti mesto, učinio je mladima isto ono što je učinio i starijima. Zaboravio je da mladima treba ustupiti mesto, kao što je zaboravio i da treba poštovati ljude koji su daleko više od njega učinili za stvaranje imena Radio Televizije Beograd.

Doduše, nije bilo teško učiniti mnogo za TV Beograd, u okruženju televizijskih znalaca koji su tada pravili program, ali je zaista umetnost opstati na najodgovornijem mestu, na mestu sa zaista najminornijim televizijskim predznanjem i nultim rezultatima. E, to je umetnost! I to je jedino priznanje koje bi mogla da odam dotičnom.

Dokaz za ovu konstataciju ne treba tražiti daleko. Program televizije Beograd po svom umetničkom i kulturološkom značaju, nažalost za vreme njegovog mandata pao je na najniže grane.

Gledalištu je jasno o čemu govorim. Ali, Upravnom odboru bi trebalo da bude dovoljna samo jedna izjava bivšeg generalnog direktora koji je hteo da "remontuje" kultne serijale RTS-a. Sam termin koji je upotrebio REMONTUJE, govori o njegovom pristupu i vrednovanju RTS-a, kao ne baš tako važnog činioca u kulturnom životu Srbije. Možda bi posle ovakve izjave dotični gospodin, bio daleko uspešniji kao direktor neke velike automehaničarske radionice. Tamo je remont jedan od najunosnijih sredstava. 

Ujedno, tom izjavom je potvrdio svoje ne/poznavanje strukture medija na čijem je čelu. Ovo je samo jedan od verbalnih i programskih ispada, da ne pominjem ogromno uloženi novac u promašene projekte koje je aminovao, a bili su - nemilice trošenje novca televizijskog gledališta, koje od televizije Beograd očekuje daleko više od onoga što dobija, iako ta institucija živi ZA i OD novca tog istog gledališta.
Istini za volju, RTS-ovi programi sve više liče na nešto što uređuju automehaničari!

Kako je kod pojedinih ljudi neverovatno odustajanje od PRINCIPA?! Kada se radilo o autorima čija će imena svakako ostati zabeležena u istoriji televizije, po borbi za njeno ime, on je sebi svakako obezbedio dve mogućnosti. Ili sramotu, ili zaborav. Nadamo se totalnom zaboravu!

Posle svih ovih mračnih godina vladavine dotičnog u istoriji TV Beograd, nadam se da dolazi neko bolje vreme za televiziju, ali i za sve one, naročito mlade kolege, koji nisu u prilici zbog "mladih" penzionera da svoj talenat i svoje mogućnosti iskažu onde gde im je pravo mesto. Ša bi sa onih 300 mladih? "Mladi" penzioneri jedu stare penzionere, a nažalost i sve mlade, talentovane koji pokušvaju da svoje znanje i svoj talenat stave u službu svog naroda. I kao kruna kojom bi se mogao na ironičan način završiti ovaj pregled je i njegova kadrovska politika. Svi likovi iz Diznijevih likova su zastupljeni: Paja Patak, Miki Maus, Tri praseta i veštica iz Snežane i sedam patuljaka. Imalo bi još dosta mesta i za druge likove kojima bi se okružio direktor, ali za takvog čoveka i ovo je dosta.

Neću reći da sam srećna što ovako vidim kuću u kojoj sam provela ceo svoj radni vek, ali bi me bilo sramota da ne dignem glas u odbranu onoga u šta su mnogi pre mene, posle mene i ja sama uložili svoj život.

I na kraju svak stigne tamo gde mu je mesto, ma koliko bio vešt da zaobilazi sve ono što bi javno govorilo o njegovoj ličnosti.

Lično, sve najgore mislim o sadašnjem, a nadam se i bivšem generalnom direktoru RTS-a, uz želju da javno podržim sve kolege koje su trpele poniženje i uvrede od istog. Ne bih volela da ikada budem na mestu koje će u istoriji RTS-a, zauzeti Dragan Bujošević.

Želim mu srećan odlazak u penziju, a RTS-u da mu se ovo više nikada ne ponovi.

Autor teksta je Nena Kunijević, dugogodišnji urednik, reditelj i scenarista RTS-a, autor kultnih serijala "Leti, leti pesmo moja mila", "Igrale se delije", "Seti se moje pesme" i mnogih drugih. Dobitnica je skoro svih nacionalnih nagrada i priznanja za očuvanje tradicije i kulture, među kojima su: Vukova nagrada, Zlatni beočug, nagrada za trajno očuvanje tradicije.....