Vučić s Milom u Tirani, dok Srbi brane svetinje u CG

Sabralo se oko 20.000 vernika iz svih krajeva Crne Gore, kao i ono malo vernika, koje je uspelo da pređe granicu sa Crnom Gorom, bilo da su dolazili iz Srbije ili Republike Srpske. Da ironija bude veća,  dok su vernike bez obrazloženja u 21. veku vraćali sa granice, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, u Tirani je dogovarao takozvani mali šengen. 

Hajde što se Vučić nije setio da dođe na crkveno narodni sabor, sa kojeg nisu upućene bilo kakve nekorektne poruke, koje bi ga diskreditovale kod "evropskih prijatelja", ostaje pitanje kako se  predsednik Srbije, u nizu svojih konferencija za novinare, izjava, intervjua, nijednom nije setio Srba u Crnoj Gori i položaja Srpske pravoslavne crkve. Posebno u svetlu činjenice da je, ne tako davno,  postao dobitnik najvišeg crkvenog odlikovanja Ordena Svetog Save prvog reda. 

Svi koji su tada digli glas protiv tog čina ako ne i pre, danas su sigurno dobili za pravo. Odsustvo bilo kakve reakcije predsednika Srbije na nesporno gaženje osnovnih ljudskih prava Srba u Crnoj Gori više je nego sramotno. Ima i onih koji  kažu da se u Crnoj Gori sve dešava u dogovoru starih prijatelja Đukanovića i Vučića, koji osim "poslovnih i medijskih partnera" dele i netrpeljivpost prema vladikama iz Crne Gore, čuvarima kosovskog zaveta i kritičarima politike predsednika Srbije prema Kosmetu. 

Drugi bez koga se danas moglo, a čije prisustvo na saboru je bilo važnije od Vučićevog je srpski patrijarh Irinej. Prvi srpski arhijerej je, izgleda, opet imao važnija posla, verovatno zavodeći red u manastiru Rakovica. Iako se nigde javno nije moglo ni čuti, ni pročitati, malo ko je juče bio u Nikšiću, a da se nije zapitao gde je patrijarh. Ili bar gde je pismo podrške, kakva su se čitala u Hramu Svetog Vasilija Ostroškog. 

Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori pismima su podržali  i vaseljenski patrijarh i sinod Ruske pravoslavne crkve. Samo nije bilo pošte iz Beograda. Patrijarh Irinej u poslednje vreme doduše ništa i ne piše, pa je možda suvislije upitati zašto je ćutao Sinod SPC, i šta je radio čuveni sinodalac Irinej Bulović, koji, ako je suditi po (zlo)delima, i ne spava.  

Upućeni u dešavanja u beogradskoj Patrijaršiji tvrde da po pitanju stava Sinoda o  položaju SPC u Crnoj Gori Buloviću nisu potrebne instrukcije s Andrićevog venca. On je iz ranijih dogovora sa Vučićem znao da na ovom pitanju treba da se pravi mrtav. Zauzvrat i Vučić će, na primer, ostati gluv na bezakonje na Pravoslavno bogoslovskom fakultetu, ali i na neka druga bezakonja  o kojima će uskoro biti reči. 

Crkveno narodni sabor u Nikšiću  je protekao dostojanstveno u veličanstvenoj atmosferi. Bez svih koji nisu došli.