Kako da bez posledica preživimo NAJVEĆU ZAGAĐENOST vazduha na svetu

Kada podaci pokazuju da je vazduh zagađen ili jako zagađen, kao u mnogim gradovima u Srbiji ovog jutra, treba pratiti savete stručnjaka.

Zdravstvene tegobe se tada mogu javiti u celoj populaciji, s tim što se kod starih, dece i osoba sa oboljenjem srca i pluća mogu javiti ozbiljnije zdravstvene tegobe nego u populaciji zdravih osoba.

Preporuka za osetljive grupe je da izbegavaju naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini koje su praćene ubrzanim i dubokom disanjem i da preusmere obavljanje aktivnosti u zatvoreni prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

Preporuka za ostale u populaciji je da skrate dužinu i intenzitet napornih aktivnosti i da prave češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.

Dr Snežana Rsovac pedijatar pulmolog u Tiršovoj navodi da poslednjih desetak dana imaju veći broj prijema pacijenata sa respiratornim infekcijama. To, kaže, nije samo sezonski već je i posledica aerozagađenja.

Najveći problem predstavljaju PM-10 partikule koje su sastavljene od smoga, čađi i teških metala. Upravo te čestice utiču na razvoj pluća kod dece, koja se razvijaju do njihove sedme godine.

- Deca onda imaju sklonosti ka bolestima, od iritacije nosa, sluzokože, gornjih disajnih puteva do donjih disajnih puteva. Ne samo da stradaju pluća i vazdušni putevi, već trpi i kardio-vaskularni sistem. To utiče čak i na reproduktivno zdravlje i smanjenu sposobnost spermatozoida da se kreću - rekla je dr Rsovac.

Vozačima je preporučila da "više koriste noge" - to je dobro ne samo za kvalitet vazduha, već i za kardiovaskularni sistem.

Na pitanje mogu li maske da pomognu, dr Rsovac kaže da PM-10 prodire i kroz masku, ali da može malo da se smanji iritacija disajnih puteva.

Više razloga za jako zagađen vazduh

Načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović kaže da se automatski prati koncentracija sumpor-dioksida, azotnih oksida, prizemnog ozona, ugljen-monoksida i suspendovanih čestica od 10 i 2,5 mikrona.

Njihova koncentracija se, kaže, menja iz minuta u minut.

U Srbiji veliki problem predstavlja kvalitet automobila i fosilna goriva u termoelektranama, koje nemaju adekvatnu kontrolu emisija čestica.

Rešenje je da se radi na smanjenju korišćenja ložionika, kotlova, "smederevaca" koji Evropi ne bi mogli "ni da primirišu", rekao je Jovanović.

I meteorološki uslovi netipični za ovo doba godine su doprineli ovakvim podacima. Prema podacima Hidrometeorološkog zavoda biće bolje od utorka kada će doći do drastične promene vremena. Vetar bi trebalo da nam pročisti vazduh.