"Siner je morao da dobije dve, tri godine suspenzije"

Dugi niz godina radio je anonimno - iz očiglednih razloga - u Francuskoj antidoping agenciji (AFLD). Odlučio se za odlazak onog trenutka kada je prepoznao da se novi trendovi borbe protiv dopinga ne poklapaju sa njegovim ambicijama. Francuska, evropska i svetska sportska javnost brzo ga je upoznala, jer je zatalasao more knjigom "Doping - moj rat protiv varalica" u kojoj je otkrio mnoge mračne strane sporta, kao i ličnu ulogu u lovu na Lensa Armstronga, piše Sport klub.

Sada, u intervjuu za francuski magazin "La Depeche", Verdi je govorio o slučaju Janika Sinera i pokušao da ga uklopi u širu sliku i pravila koja su važila za druge.

Na pitanje o tome da li je Sinner prošao "jeftino" ili "skupo", odgovorio je:

- To je lak odgovor. U poređenju sa supstancom koja je pronađena i kaznom koju bi dobio prosečan sportista da ga uhvate s istim sredstvom… Bilo ko drugi bi dobio dve ili tri godine.

Šta ako je Janik zaista nevin u smislu da nije mogao da zna?

- Da, ali i ostali sportisti su uvek koristili treću osobu kao opravdanje. Nekad je to verenica, nekad trener, nekad lekar, nekad je supstanca uneta bez znanja sportiste… Svi koriste istu "foru". U njegovom slučaju je maser, ali strategija odbrane je uvek ista.

Novac olakšava stvar?

- Da, to košta mnogo novca, ne samo sportistu, tako i međunarodne organizacije, WADA… Zato se često ide na nagodbu da bi se izbegla duga odlaganja i gomila veštačenja. Što je sportista moćniji, to ima više para i resursa iza sebe - i to onda postaje komplikovanije.

I Siner je postigao dogovor, dogovor koji je iznenadio (i razočarao) mnoge.

- Prvi put vidim ovako nešto. Koliko znam, sporazum je postignut direktno između sportiste i WADA, a se nikad nije dogodilo. Da li će to biti presedan? Da li će i drugi krenuti ovim putem? Ne bi me čudilo… Ali ovo se tiče samo onih najjačih i najuticajnijih. Prosečnog sportistu, na nacionalnom ili čak međunarodnom nivou, odmah bi poslali na "hlađenje". Ovakva rešenja su samo za velike igrače.

"Imao sam dozvolu da testiram Nadala…"

Poznajete li svet tenisa?

- Da, tamo se sve dogovara iza zatvorenih vrata. Imali smo nadmudrivanje s predsednikom Međunarodne federacije. Na Rolan Garosu smo imali laboratoriju u Šatene-Malbrijuu, odmah pored, ali su svi uzorci išli direktno u Montreal…

Kontrolisali ste i Nadala?

- Da, imao sam dozvolu za to. Čim je stigao, testirao sam ga u hotelu - ništa nije nađeno. U Bersiju isto, samo što je tada napravio skandal što je testiran; zvao me njegov ujak i izvređao. Federacije zapravo nemaju pravi pristup prema igračima. To je posebna priča, nemoguća misija je da se posao radi u paru sa policijom, žandarmerijom ili carinom… - kaže veteran borbi za dopingom u sportu.