DAO JE ŽIVOT DA SPASI DRUGOG Goran Čengić zaboravljeni heroj Sarajeva

Celi region zna za Srđana Aleksića, mladića koji je spasao život sugrađaninu druge nacionaliste u Trebinju, zbog čega je ubijen. No, retki su oni koji znaju da je to isto, u okupiranom delu Sarajeva, Grbavici, polovinom juna 1992. godine uradio i Goran Čengić. Nekadašnji rukometaš pokušao je da spase život komšiji, muslimanu, kojeg su odveli na streljanje, on se umešao, braneći ga, ali obojicu je ubio snajperom Veselin Vlahović Batko, zvani "monstrum sa Grbavice". 

- On je naskakao na protivničke odbrane, davao golove. On je išao za pravdom da kaže da se ne može likvidirati komšija.

Ovo je samo jedna od izjava prijatelja i komšija Gorana Čengića, čoveka koji je pokušao da zaštiti komšiju Husniju Ćerimagića, profesora Poljoprivrednog fakulteta. Obojicu je na Trebeviću ubio monstrum, kojem se sudi za zločine nad civilima u sarajevskim naseljima Grbavica, Kovačići i Vraca.

Goran Čengić bio je poznati sarajevski rukometaš. Te 1963, sa 17 godina, igrao je za Bosnu, kada je klub osvojio Kup Jugoslavije. Za Gordana Žigića, Goranovog saigrača, Goran je bio više od sportiste.

- Bio je predivna osoba. Imao je harizmu. Ja sam imao tu sreću i čast da igram s njim. Goran se isticao ljudskim osobinama. Ne govorim zato što o mrtvima treba sve najbolje, nego što je on zaista bio takva osoba. Na kraju, to se i pokazalo - izašao je da brani čoveka. 

Svi oni koji su na bilo koji način poznavali Gorana kažu da mu je pomaganje drugima bilo u genima. Njegov otac bio je gradonačelnik Sarajeva posle II Svetskog rata, a majka Nataša Zimonjić Čengić potomak je crnogorske kraljevske porodice. No, posebno mesto u njihovoj porodici zaslužuje brat od tetke Stevan Zimonjić, beogradski ilegalac koji je obešen tri dana pre oslobođenja srpske prestonice. Po njemu je lik iz popularne serije "Otpisani" dobio ime Tihi. Goranova majka Nataša kaže da njen sin ljude nije razlikovao po nacionalnosti, jer su za njega postojali samo dobri i loši ljudi.

Nevladina organizacija "Gariwo" 2013. posthumno je dodelila priznanje Goranu Čengiću za građansku hrabrost. Nažalost, to je prvi put da taj čovek dobije neko priznanje za ono što je uradio pre 28 godina. U Sarajevu, u kojem se Goran rodio, bio je poznat i priznat građanin, ali grad mu se nikad nije odužio za ljudskost koju je pokazao. Nijedna ulica ne nosi njegovo ime, pa čak ni ona u kojoj je živeo i u kojoj je izgubio život braneći svog komšiju. O tome Momo Dragičević, Goranov komšija i novinar kaže:

- Ja bih bio srećan da postoji u ovom gradu ulica Gorana Čengića, trg Gorana Čengića, zbog nekih drugih, budućih Gorana, kakvih nama ovde treba.

Nevladina organizacija “Gariwo” snimila je i dokumentarac o Goranu Čengiću. Sagovornike za film nije bilo teško naći. Njegov komšija Momo Dragičević kaže kako je prilikom snimanja imao problem da ih zaustavi u pričanju, jer su ljudi osetili potrebu da mu se oduže, kada već Sarajevo nije. 

- O Goranu se takoreći nigde ništa ne zna. Ovaj grad je poznat po tome što ostaje dužan nekim svojim značajnim ljudima. Mislim da je vreme da se odužimo Goranu jer nam takvih Gorana i treba. Zaslužio je da ga se sećamo, ne samo mi, nego da bude primer odnosa među ljudima, ljudske tolerancije i ljudske hrabrosti, pre svega - zaključuje Dragičević.