Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Ostali sportovi

Milan Zarić

10. 02. 2020. 19:11 0

"Odbojkaški savez uz pomoć države pokriće troškove našim klubovima u Evropi"

Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije Zoran Gajić u intervjuu za Direktno.rs pričao je u uspesima seniorskih selekcija u prošloj godini, stanju u klubovima, Olimpijskim igrama, ali i izgradnji nacionalnog odbojkaškog centra.

Predsednik ste Odbojkaškog saveza Srbije od novembra 2016, za to vreme su odbojkašice dva puta bile evropske šampionke i jednom najbolje na svetu, dok su odbojkaši prošle godine bili najbolji u Evropi. Kako sada gledate na te uspehe?

- To je samo rad seniorskih reprezentacija i nešto je što obavezuje. Govorim to iz trenerskog iskustva, jer sam posle velikih uspeha već narednog dana na to gledao kao veliki teret, kao nešto što moraš da braniš i nešto što te obavezuje da sutra budeš još bolji. Tako da pokušavam to da prenosim na stručni štab i igrače onoliko koliko mogu kako bi na te uspehe gledali kao na pojačanu obavezu i da budu još bolji. Svestan sam da je to za promociju naše odbojke jako važno, pa sve to lično doživljavam kao na jednu pojačanu obavezu - rekao je Gajić za Direktno.rs.

Odbojkašice su se kvalifikovale na Olimpijske igre, dok to odbojkaši drugi put zaredom nisu uspeli?

- Pre svega, najgore je njima i ta generacija će najviše da izgubi. Žao nam je svima što se nismo plasirali, ali moram da konstatujem da je sistem odbojkaških kvalifikacija za Olimpijske igre prepun slučajnog faktora, tako da ne omogućava da najbolji odu na OI. Takav je slučaj generalno na Olimpijskim igrama, a posebno u odbojci. A sve zbog postojanja tih kontinentalnih kvota, tako da u svim sportovima imate afričke, azijske, južnoameričke, severnoameričke ekipe koje između sebe nemaju konkurenciju. Tako je u odbojci, ali i košarci, rukometu, vaterpolu... Jedina konurencija postoji u Evropi, jer na preostalim kontinentima imate dve, tri kvalitetne selekcije i vi ste praktično na Olimpijskim igrama, nemate uopšte ovakvu vrstu razgovora. Videli ste Francuze u ovim kvalifikacijama... Francuska federacija ima sve moguće uslove, jedan Ngapet je sve osvojio, a oni su se valjali od sreće kada su otišli na Olimpijske igre. A, recimo, za selekcije van Evrope je normalno da idu na OI i sve to govori u prilog nakaradnom sistemu koji postoji.

Loš je bio i termin odigravanja kvalifikacija?

- Tajming tih kvalifikacija je bio veoma loš. Prve kvalifikacije su bile posle fajnal-siksa u Ligi nacija, gde se skupljaju bodovi za prestiž i gde je bilo povređenih igrača na sve strane. A ove druge kvalifikacije su se odigrale četiri meseca nakon boravka igrača u svojim ligama. Igrači su povređeni iz klubova dolazili u reprezentaciju, pa šta je onda da kažem Bobi Kovaču? Jedan Atanasijević je tri meseca bio nateran da igra u klubu bez treninga sa veoma problematičnim kolenom, Uroš Kovačević je došao na okupljanje sa rupturom mišića od 26 milimetara, pa smo ga mi osposobili da igra bez treninga. Pa je i Ivović doneo iz kluba povredu, došao je sa minus 40 u Nemačku da igra, bez treninga, bez ičega. Ceo taj sistem je sa mnogo faktora sreće. Što se tiče neučešća odbojkaša na Olimpijskim igrama, mi možemo da kažemo da je čaša polupuna ili poluprazna. Sad zavisi, ko nas voli, tu mislim na sport generalno i Savez, reći će da je čaša polupuna, ko nas ne voli, uvek može da potencira taj sistem da je poluprazna.

Paradoks Olimpijskih igara je da neće učestvovati ni evropski šampion, ali ni vicešampion?

- To je strašno za odbojku. Vi u Severnoj Americi imate Kanadu i SAD, u Južnoj Americi su Argentina i Brazil, jedan od njih će biti prvi na kontinentu, a drugi ide na interkontinentalne kvalifikacije i tamo nema nikakav problem da se kvalifikuje. U Africi imate Tunis i ponekad Egipat, dok u Aziji imate malo više konkurentnih selekcija, ali je Iran i dalje bez premca. Posle svega što smo uradili u ovoj zemlji poslednjih godina često ih nazivaju Srbija 2. Koliko je samo naših trenera bilo tamo i koliko su samo na pripremama bili u Srbiji i igrali prijateljskih utakmica, ne mogu da ne prođu na Olimpijske igre.

Kada se očekuje izgradnja nacionalnog odbojkaškog centra?

- To je već moglo da se uradi, ali isključivi "krivac" zašto radovi nisu počeli sam ja. Jer, mogli smo da napravimo nacionalni centar na nekom bezveznom prostoru, pa da me posle kunu generacije odbojkaša. Smatram da je bolje da sačekamo i da rešimo neke stvari za koje ni Sveti Ilija nije kriv, a ja sam tek sad video kako izgledaju ti pravno-imovinski slučajevi sa zemljom. Imamo moćne i stručne ljude koji se time bave da se formira ta parcela i da nam se to da. To za sada ide veoma dobro i uskoro ćemo imati lepe vesti. Ne volim da pričam o rokovima, jer što se tiče te papirologije i stvaranja parcele postoje, što bi rekli Rusi, podvodna kamenja na kojima je glatka površina, a ispod njega je kamenčina na kome se nasuče brod. Jako sam obazriv što se toga tiče, te je 50 odsto mog vremena na raznim sastancima posvećeno informisanju oko obezbeđivanja papirologije, idejnog projekta i svega ostalog. Mi smo maltene završili idejni projekat, tu imamo veliku pomoć arhitektonskog biroa koji se time bavi. Moram da pohvalim ljude iz arhitektonskog biroa. Stvarno moram da ih pohvalim kako rade, jer ne može sve to da se radi ako se ne voli sport. I ti ljudi koji sutradan budu zidali nacionalni centar, sigurno će da vole odbojku kako bi zidali lepo. Ako ne budu voleli, neće to ni lepo da ispadne (smeh). Sve što se radi mora da se voli i da se bude fanatičan u tome. Znači, biće sve to jako brzo, ali je suština da bude dobra lokacija, kao i da se obezbede papiri. Bilo je tu nekih izmena i neću da prognoziram kako nešto ne bih izbaksuzirao. Svašta se tu desi.

Kada odbojkaši i odbojkašice dobiju nacionalni centar, gde će biti onda njihova granica?

- Ne bih tu obećavao, granica bilo čega u ljudskoj aktivnosti je znanje i posvećenost. Onoliko koliko dobro naši treneri budu učili našu decu da igraju odbojku, toliko će sve da bude dobro. Jer, treneri su tu najvažniji, najbitniji su učitelji i treneri i to kakve će igrače da nam prave. Naše je tu da im obezbedimo uslove, da se mi kao Savez, Ministarstvo sporta i omladine i Olimpijski komitet Srbije borimo kako bismo to ostvarili. Sa njima imamo fantastičnu saradnju, oni su tu kao personifikacija države i brinu se o tome. Sve ćemo mi obezbediti, sala će biti spremna, pokriveni smo i imamo sponzore za to. Ali, onoliko koliko se naši treneri budu usavršavali, onoliko koliko fanatično budu radili na terenu i učili našu decu i koliko deca budu investirala u svoj napredak, toliko će nam dobro i biti. Obezbedićemo uslove i mislim da je taj vaspitno-obrazovni rad presudan. Obrazovno je to kako se postavljaju prsti, čekić, kako doći do pobede, vaspitno je kako se ti pošteno odnosiš ka odbojci, sportu, saigračima, klubu, reprezentaciji, obavezi.... Kakav pristup uopšte imaš. Igrač mora da ima čestit pristup da bi posle mogao da primeni ono što zna. To pre svega ide od prvog trenera, njegova uloga je veoma važna. Ovom prilikom za sve odlične rezultate želim da se zahvalim svim tim prvim trenerima koji su sve te naše zvezde i naučili i vaspitali da budu takvi šampioni i takve ličnosti. Svi mi treneri i funkcioneri kasnije smo gurali kako smo gurali. Naš fokus je na tome. Naš trenažni centar imaće devet terena i u jednom trenutku u toj sali samo odbojku će u optimalnim uslovima moći da trenira 180 dece. To će biti ogromna sala za trening, plus teretana, plus medicinski centar.

Kakve su nam mlađe kategorije, kakva je budućnost srpske odbojke?

- Što se tiče i muškaraca i žena, mi smo napravili jedan radikalni zaokret. Mi svake godine, evo već treću godinu, idemo i testiramo decu po Srbiji. Na koji način? Imamo 11 regiona, u svakom regionu lokalni treneri odaberu od par hiljada dece njih stotinak za koje smatraju da su talentovani. Dolaze naši treneri koji tu vrše motorička, morfološka i tehnička testiranja i pokazni trening, na kom malo edukujemo trenere i pravimo jedinstvenu bazu podataka. Na takav način pravimo širi spisak od 36 dečaka i devojčica i tako formiramo pionirsku reprezentaciju. Obe pionirske reprezentacije su sad za vreme raspusta na kampu. Tako da mi merenjem i na najstručniji mogući način pokušavamo to da napravimo. Međutim, pravljenje igrača u odbojci traje između osam i 10 godina. Poznato je da je u fudbalu i odbojci potrebno 10 godina kako bi napravio igrača. To su dva sporta koja su ubedljivo najkomplikovanija, sve ostalo može mnogo brže da se realizuje. To je jedna stvar i ono što mi kao Savez radimo, a što nikada nije rađeno. Drugo, uveli smo instituciju trenera stažiste. Do sada je na pripremama nacionalnih selekcija u svojstvu stažista bilo oko 70 trenera koji dobiju svu opremu od Saveza, a koji sedam, 14 ili 21 dan dođu kod Nikole Grbića, Bobe Kovača, Zorana Terzića, Jove Cakovića, Marijane Boričić, što zavisi od nivoa. Oni dođu i prisustvuju svim treninzima, druže se sa njima i na taj način prenose znanje.

Velika je uloga klubova u stvaranju igrača?

- Oni su osnovna ćelija proizvodnje igrača u svim kolektivnim sportovima, pa je takav slučaj i u odbojci. Bez pametnih klubova, bez metodološkog znanja u klubovima nema stvaranja igrača. Pametni klubovi obraćaju pažnju na mlađe kategorije, a ne na kupovinu gotovih zvezda. Naravno, kad ti napraviš igrače od svoje dece iz svog pogona i okolne selekcije koju si ti proizveo, onda radiš dodatnu selekciju, pa kupuješ igrača od po 50, 100 ili 500 hiljada. Mi kao sport smo orijentisani na to da naši klubovi, kao osnovna ćelija prozvodnje igrača, proizvode igrače. Savez po Zakonu u sportu ne može to da radi, kao što to ne može nijedan Savez. Nemamo pravo da skupimo ekipu, pa da kažemo "Evo, mi tu treniramo pionire". To treba da rade klubovi, to je njihov zadatak, a naš zadatak je nešto sasvim drugo.

Na koji način Odbojkaški savez Srbije pomaže klubovima?

- Pomažemo klubovima na sve moguće načine. Hvala državi, hvala banci Poštanska štedionica. Ona je sponzor naše lige, kao i Odbojkaškog saveza Srbije. Zahvaljujući njoj, mi prvi put u istoriji plaćamo suđenje svim klubovima u tri lige, 64 kluba ima plaćene troškove tokom prvenstva za sudije i delegate, a plaćamo im i linijske sudije. Sve sa 30 odsto poreza državi, i to se sve radi preko računa. Znamo mi dobro da u svim kolektivnim sportovima nesrećni sportski radnici se dovijaju, pa na crno daju sudijama. Mi to ne radimo, plaćamo čisto i to je velika stvar. To je važna stvar. Zašto? Pa, imali smo u prethodnih desetak godina pojavu da klubovi nisu hteli iz Prve B lige u Prvu ligu jer im je kotizacija za suđenje bila prevelika. Tako je u Prvoj B ligi bila 10.000, u Prvoj ligi 25.000, a u Superligi 45.000. Kada se tome pridodaju svi troškovi, klubovi nisu hteli da uđu u ligu. I sad, pazite kakvu su čelnici klubova poruku slali igračima. Sad im u tome pomažemo, delimo nekoliko hiljada lopti. Ono što je posebno važno je institucija trenera stažiste, jer je na prethodnim izborima bilo 51 odsto zahteva funkcionera i predstavnika klubova da se organizuju usavršavanja i stručni rad trenera, a 49 odsto su ljudi tražili taj nesrećni novac. Ne možeš ti za pare da kupiš dobar stručni rad i znanje. Radimo puno seminara, bavimo se time, pa je tako bilo oko 1.000 trenera na 15 seminara koje održavamo širom zemlje. Pokušavamo to da radimo, tu su nivoi za Superligu i nivo za početnu obuku, plus edukativni materijal koji im mi šaljemo. Tu je i fokus da se pomogne klubovima i materijalno, ali i preko stručnog rada i preko edukacije trenera i svega toga.

Samo je Vojvodina ove sezone igrala u Evropi, kako nam je stanje u klubovima?

- Da, samo je Vojvodina ove godine u Evropi i uspela je da se plasira u grupnu fazu Lige šampiona, što je svetli primer klupske odbojke u Srbiji. Novosađani su to uradili bez ijednog stranca i to je jedan od najvećih sportskih uspeha srpskih klubova u istoriji. Kada je reč o ostalim klubovima, oni su imali veliki problem, ali adresa za to pitanje je bila Evropska konfederacija. Mi smo bili jedini sport do prošle godine u kom, ako si evropski šampion i pobednik Lige šampiona, više para potrošiš na putovanja, suđenje, "sokolovo oko" i ostale stvari, nego što dobiješ od premija namenjenih šampionu. U fudbalu znamo da Zvezda i Partizan žive od toga, jer dobijaju novac za pobede i nerešene rezultate. Zahvaljujući novom rukovodstvu CEV-a, na čelu sa gospodinom Boričićem, to je promenjeno, pobednik će umesto 40.000, dobijati 500.000 evra, a nagradni fond je podignut na 5,25 miliona evra. Tako će klubovi ubuduće moći da se trude da pobedom dobiju novac. Uskoro će biti potpisivanje novog ugovora CEV-a, pa će se količina novca dodatno povećati, pa će najboljih osam ekipa, po nekom proračunu, da zaradi od igranja u Ligi šampiona. A novac je ključna stvar zašto klubovi nisu hteli da idu u Evropu. Svi oni u lokalnim samoupravama imaju specijalne budžete i odbojkaški klubovi nisu nešto mnogo novca dobijali.

Našim klubovima će narednih sezona biti lakše da igraju u Evropi?

- Želim da ekskluzivno najavim da ćemo mi kao Savez, uz pomoć države pronaći način da se klubovima pokriju troškovi za učešće u evropskim kupovima (troškovi suđenja, putni troškovi, troškovi smeštaja, organizacija utakmica), pa će sve što klubovi zarade ići samo njima. A kada je reč u radu prethodnog rukovodstva CEV i FIVB dobro se sećam kako su nekada radili. Ja sam u evropskim takmičenjima učestvovao od 1986. godine, svašta sam prošao u Grčkoj, Turskoj, Rusiji, Azerbejdžanu i znam kako su uprave kukale, jer ih je sve koštalo. Ali, evo, napravljen je neverovatan zaokret, pa je nagradni fond sa 500.000 podignut na pet miliona. To je velika stvar za sve klubove koji dolaze iz zemalja kojima novac ne pada sa neba, već sada imaju priliku da zarade na terenu. Sad će moći da zarade, a mi kao Savez ćemo sada omogućiti tim klubovima da učestvuju u Evropi.

Velika stvar za Odbojkaški savez Srbije je i to što će organizovati Evropsko prvenstvo za odbojkašice?

- Veoma je važno što će se EP za odbojkašice igrati kod nas. Mi smo organizovali grupu 2005. godine zajedno sa Italijom kada je reč o EP za odbojkaše, 2011. godine smo organizovali dve grupe i završnicu Evropskog prvesntva za odbojkašice, imali smo finala Svetske lige 2005. i 2009. godine. Mislim da još držimo rekord po broju gledalaca na jednom odbojkaškom meču. Naša kancelarija ima veliko iskustvo u organizaciji velikih takmičenja, uzdamo se u naše ljude u CEV, pre svega u Aleksandra Boričića i njegovu ekipu kako bismo imali neku pomoć, pre svega u informacijama, a imamo i odličnu saradnju sa Ministarstvom koje nas prati na tom putu. Mislim da će to biti veliki događaj, još smo samo u dilemi u kojoj hali ćemo organizovati. Naravno, finale će biti u Areni, ali nas iskustvo uči da kada organizujemo grupu u kojoj ne igra Srbija to ne dovede do velikog interesovanja. I nije to samo kod nas, već je i u drugim zemljama i u drugim sportovima. Radujem se organizaciji i mislim da ćemo kao prethodna dva takmičenja uspešno da organizujemo. I nadam se da neće biti veliki pritisak na našim igračicama - em su favoritkinje, em igraju kod kuće. Svi ih vide kao šampionke i biće potrebna velika umešnost da izdrže, jer će to biti dodatni pritisak - zaključio je Zoran Gajić u intervjuu za Direktno.rs.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Hoću - neću

Zoran Živković [12.02.2020.]

Video dana

Kako beba slon pravi prve korake

Anketa

Da li verujete u muško-ženska prijateljstva?

Rezultati