OVO NISTE ZNALI Legendarni profesor Koprivica imao je diplomski rad na temu "Kondiciona priprema šahista"

- Profesor Koprivica je u top 10 na svetu u svom poslu. Rekao bih i sa sigurnošću i među pet ili tri, ali to bi možda ljudi prokomentarisali kao preterano. Međutim, to zaista mislim iz srca - rekao je tada Trinkijeri obraćajući se studentima. 

Nedugo posle toga profesor Koprivica angažovan je ponovo kao kondicioni trener crno-belih pa se tako posle nekoliko godina vratio na mesto uspeha, gde je u eri Duška Vujoševića takođe bio deo stručnog štaba. Iako se nebrojano puta dokazao u radu upravo sa košarkašima i košarkašicama, sa kojima je osvojio pregršt trofeja, u profesionalne vode profesor Koprivica ušao je, za mnoge, na neobičan način.

Naime, njegov diplomski rad bio je na temu "Kondiciona priprema šahista". Da, dobro ste pročitali – šahista.

- Sećam se da su se u to vreme moji profesori na fakultetu hvatali za glavu, čudili su se da sam od svih sportova izabrao baš šah, brinuli su o čemu ću pisati. Iskren da budem, ni ja nisam znao šta ću pisati, ali to je za mene bio dodatni izazov, pogotovo jer sam mnogo voleo šah – počinje priču profesor Koprivica i dodaje:

- Nisam znao odakle da počnem, pa sam čitao dostupnu literaturu, istraživao šta sve utiče na stanje šahiste kad se takmiči i uspeo sam da dođem do nekoliko istraživanja među kojima je najinteresantnije bilo ono doktora Nerančića koje je objavio 1963. godine, tokom tradicionalnalnih mečeva između reprezentacija SSSR-a i SFRJ. I u tom istraživanju sam između ostalog pronašao da za dva sata meča šahista izgubi 1,5 do 2,5 kilograma telesne mase. Takođe, išao sam i u posetu Svetozaru Gligoriću, našem čuvenom velemajstoru, osvajaču čak 13 medalja na šahovskim olimpijadama. Sećam se da smo tada razgovarali četiri sata. On je recimo za jedan šahovski turnir koji je trajao dve nedelje gubio po 10 kilograma. To je za mene bilo fascinantno, jer tek kasnije sam naučio da je mozak najveći potrošač energije. To se zanimljivo dešava i sa takmičarima u ekstrenim sportovima, padobrancima, vozačima formule 1. Čovek koji gubi na telesnoj masi i koji mora da održi koncentraciju to ne može da ostvari ako fizički nije spreman. Za mene je to bio značajan signal - rekao je Koprivica prisećajujući se da je svojevremeno bio prekinut meč za titulu prvaka sveta između Karpova i Kasparavo, jer je došlo do ivice izdržjivosti i da je bukvalno pretilo da dođe do fatalnog ishoda nekog od šahista zbog iscrpljenosti.

Temeljno pristupajući svom radu, profesor Koprivica uradio je nešto što bi za današnje vreme bilo nezamislivo:

- Želeo sam da anketiram šahiste, naše velemajstore. Slao sam im pisma, veliku kovertu u kojoj je bio upitnik, ali i mala koverta sa markicom i ispisanom mojom adresom. Bilo im je teško da mi ne odgovore, jer sam im time pokazao veliku ljubav prema šahu. Vrlo rado su sve to privatili i od njih sam dobio dragocena saznanja i čitav niz mišljenja o problematici fizičke pripreme uglavnom ukazujući na to da bez fizičke pripreme nije moguće dobro igrati šah. 

Zanimljivo je istaći da na temu fizičke pripreme šahista, pre profesora Koprivice niko u svetu nije pisao na tu temu. Diplomski rad je pisao čak punih 10 meseci, a kolika je vrednost tog rada, koji će nagovestiti blistavu karijeru, dokaz je i činjenica da je profesor Koprivica za taj rad dobio Oktobarsku nagradu Grada Beograda 1976. godine.

- Voleo sam da igram šah, to sam osetio kao nešto svoje - objašnjava kako je zavoleo igru na 64 polja profesor Koprivica:

- Uspeo sam da dođem do knjige „Šah igra miliona“, koja je kasnije doživela tridesetak izdanja, koju je napisao Dragoslav Andrić, šahovski majstor, pisac i prevodilac. Učio sam iz te knjige i učeći iz nje sam otkrivao lepotu šaha. Svaku lepotu čovek može da oseti tek kad poznaje nešto, kad razume unutrašnje odnose.

Zanimljivo je da je profesor Koprivica dao nemerljiv doprinos u dokazivanju da je šah sport: 

- Svojevremeno je do Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu došlo pitanje da li je šah sport. Napisao sam jedan tekst i sa vrlo jasnim argumentima to obrazložio: Da bi se nešto smatralo sportom mora da postoji sistem pripreme, sistem takmičenja, moraju da postoje pravila, konkurencija, a šah ima sve te elemente, zanemarujući i da je šah fizički naporan iako to tako ne deluje. Obrazloženje je prihvaćeno i po kategorizaciji sportova, šah je svrstan u drugu kategoriju.

Profesor Koprivica je između ostalog pionirski instruktor šaha, a uveo je i šah u nastavni plan i program Fakulteta. On je i šahovski sudija, a svojevremeno je držao i školu šaha:

- Bilo je to u OŠ "Ljuba Nenadović". Dve godine sam radio tamo, okupio oko 100 dece, bili smo prvaci Beograda u obe konkurencije. Jedan od klinaca koga sam podučavao kasnije je postao prvak Beograda, Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

Vlade Đurović i Dragoslav Šekularac su bili najbolji šahisti među sportistima i trenerima:

- Pre nekoliko godina u Beograd je dolazila čuvena Judit Polgar i bio sam pozvan da idem da igram protiv nje. Bio sam sprečen pa sam pozvao Šekularca da ide umesto mene. On mi je tada rekao da je bolestan, da ne može da ide i igra, ali to što sam ga pozvao da se oproba protiv Judit Polgar je jedno od najvećih priznanja u njegovom životu! Eto, to je jedan dokaz koliko je Šekularcu značio šah.

Savet profesora Koprivice trenerima, posebnom fudbalskim, je da igraju šah i veštinu taktike upravo razviju kroz ovu igru.

- U šahu važe zakonitosti kao na fudbalskom terenu. Osnovna je borba za centar. Ko vlada centrom, može lepo da igra po uglovima. Ne možete krenuti u krilni napad, ako niste osigurali centar. Tako je i u fudbalu, ali i mnoge druge zakonitosti iz šaha se mogu primeniti. Šah je izvanredno sredstvo za učenje taktike, ali tu se ogleda i psihologija. Gete je rekao šah je probni kamen mozga – kratko je zastao profesor Koprivica, napravio malu digresiju iz koje se najbolje mogla sagledati sva ljubav prema šahu:

- Čuveni šahista iz 20. veka Taraš je rekao: „Oduvek sam saželjevao čoveka koji ne zna šah, kao što bih saželjavao čoveka kome ljubav i kome je muzika ostala nepoznata. Jer, šah kao ljubav i kao muzika ima tu moć da ljude čini srećnim“. Ne bih tu imao šta da dodam.

I pored brojnih obaveza, angažmana na Fakultetu za sport Univerziteta „Union - Nikola Tesla“, gde je redovni profesor, u KK Partizan, učestalih predavanja na naučnim skupovima, profesor Koprivica i danas intenzivno igra šah:

- Najviše volim da igram preko telefona. Postoji aplikacija u kojoj je preko 24 miliona učesnika iz celog sveta. Ja sam po rejtingu u pet odsto najuspešnijih, sa preko 600 odigranih partija. Čak sam se oprobao i protiv kompjutera, i to veoma poznatog programa Fric, i uspeo sam da izborim remi što je kao da sam remizirao sa Kasparovim što je neverovatn uspeh - zaključio je Koprivica.