Emotivni Jokić kao nikad otvorio dušu o Milojeviću (VIDEO)

Prošle godine, svima je bilo jasno da je MVP titula poklonjena Džoelu Embidu. Da nije, Jokić bi vezao četiri MVP trofeja, ali ne mari previše. Ima prsten koji mu mnogo više znači. Ovoga puta, razbio je konkurenciju kao MVP.

- Da budem iskren, svidelo mi se prošle godine da ne dobijem MVP titulu i da osvojim prsten, to je mnogo bolje. Ali, znaš, ne znam šta da kažem. To je putovanje, to je proces. To je poverenje u svoje saigrače, saigrači veruju u tebe. To je samo ceo kolektivni napor koji me je stavio ispred svetla reflektora, i ja sam nekako taj tip koji je ispred, ali iza mene je mnogo ljudi, igrača, trenera, razvojnih trenera, medicinskog osoblja, porodice, naravno i vi to ne vidite, a ja sam samo jedan od njih - rekao je Jokić u obraćanju medijima.

Pomenuli ste svoju porodicu. Koliko je važno, koliko više znači imati ih u sobi sa vama kada se sve objavi, kako je imati njihove reakcije?

- Mislim, nisam ih pozvao, samo se pojave. Ko želi da se vozi 45 minuta ovde da bi ga dobio? Ali lepo je, znaš, to je poseban trenutak. Verovatno ću se sećati ceo život. Tako da je to, volim da kažem, nasleđe za kraj karijere.

Šta je za tebe nadmetanje u NBA?

- To je osećaj da se takmičiš na visokom nivou, da se takmičiš protiv najboljih u ligi, da se takmičiš protiv najboljih trenera, da se takmičiš u težem okruženju, znaš, samo gubiš utakmice, pobeđuješ, stičeš iskustvo, samo je bitno biti tu u velikim trenucima i velikim utakmicama.

Znamo da ne voliš da razmišljaš o ovome, ali ti si sada jedan od devet momaka koji su osvojili tri MVP trofeja i u stvarno si dobrom društvu. Da li će ikada doći do tačke u kojoj zastanete i pomislite, o moj Bože, ja sam jedan od devet momaka u istoriji NBA koji su ovo uradili?

- Upravo sam to rekao. Mislim, kada sam pobedio prvi put, mislio sam, u redu, ovo je kul, ovo je lepo. Kada sam pobedio drugi put, lista je bila mnogo kraća, a sada je lista nekako kratka, kratka. Tako da sam srećan što sam deo tih momaka, te grupe momaka, što nije loša grupa momaka, zar ne? Dakle, kao što sam rekao, mislim da je to nasleđe za posle karijere, i, znate, mislim da ću biti ponosniji na sebe posle karijere nego sada.

Upravo si rekao, govoriš o nasleđu nakon karijere, ali da li je to što si otac promenio način na koji uopšte gledaš na nasleđe?

- Da, na dobar način. Košarka ne znači mnogo, a, znate, verovatno i meni to pomaže. Znaš, to je posao. To je stvar koja mi se, naravno, sviđa. Volim to da radim, da igram ovu igru, sve što prati to. Da, biti otac, to znači da ne igraš samo za sebe ili samo za saigrače koje imaš, kao momke iza sebe. Možda kada odrasteš, ne želiš da gledaju tvoje video snimke ili bilo šta drugo i kažu da si loš ili tako nešto. Nadam se da moći da pričam o sr***ima kada moje dete ili moji nećaci porastu. Tako da ću biti kul deda.

Upravo ovde Deki (Dejan Milojević, prim. aut.) mi je jednom rekao da mu je više stalo do toga ko si postao kao osoba nego kao igrač.

- Uvek sam o njemu govorio prijateljima, ne u medijima. On je bio naš porodični prijatelj. On mi mnogo više znači sada i značio mi je više u periodu kada mi nije bio trener. Uvek je bio u mojoj kući kada je bio ovde, dok je bio u Golden Stejtu, to je bilo stvarno kvalitetno prijateljstvo sa puno iskrenosti između nas. Mislim da je Deki momak kog uvek želiš da imaš uz sebe kao prijatelja, on je neko ko će ti reći kako stvari zaista stoje, bez laži i pokušaja da se išta sakrije.

Ljudi sada već raspravljaju ko je najveći sportista Denvera. Znate, Džon Elvej sa Bronkosima ili Džo Šakić sa ABS-om. Da li i ti sad možeš da budeš u diskusiji oko ovoga, da li ti je to malo kul?

- Ne, ne znam. Znaš, ako znaš dosta stvari o tim momcima, super, ali čuo sam za njega i to je to. Ne želim da započinjem ovaj razgovor. Znaš, mislim, živeti u Denveru, biti deo Denvera, mislim da je kul imati hokej. Mislim da je to samo uživanje u trenutku jer sam bio ovde kada nismo bili tako dobri i svi su nam pričali loše, pričali i mislili loše o nama. Zato samo uživajte u trenutku. Uživajte u procesu, uživajte jer će proći verovatno, znate, sve prođe. Tako da će i ovo proći. Zato mislim da - uživajte u trenutku i budite srećni.

Odaješ Dekiju počast tom majicom. Pretpostavljamo da je danas dan za razmišljanje o svim ljudima koje poznaješ i koji su pomogli na tom putu?

- Nosim ovu majicu svaki dan, to je vrsta tradicije, posebno kada sam u trening centru. Znaš, Deki je bio momak koji mi je dao slobodu, pokazao mi je način na koji treba da radiš stvari, ponašaš se, treniraš, vežbaš. Imao je pozitivnu energiju, imao je pozitivan stav. Znate, on je tip za kog možete samo da vidite na koliko igrača i ljudi je uticao. I, znate, imao je pozitivan uticaj na mene kao što sam rekao, možda više sada kao prijatelj, a onda kada je bio moj trener. Ali da, košarkaški, dao mi je slobodu i da radim šta god hoću i verovao mi je i mogu samo da vam kažem "hvala".

Zašto ste prihvatili sponzorstva, reklame, patike, više nego ikada ranije? Govorio si "ako mi plate, uradiću to". Pa da li je to samo to ili zapravo uživate u tome?

- Mislim, nisam. Uzeo sam dve reklame, zar ne, i upravo sam promenio brend patika (kineski 360). Za mene su pokazali veliko poštovanje i upravo sam rekao da ovi momci žele nešto da urade i žele da mi u suštini pomognu - rekao sam, koristite me kako god želite. A onda kada čitam o njima, oni su zapravo veoma, veoma popularni i zaista su napredni brend, recimo tako. I znaš, možda i ja mogu da im pomognem na neki način. Ali najvažnije u vezi sa patikama je kvalitet obuće koji mi se zaista sviđa i pobrinuli su se da udobnost postoji i znate, uradili su zaista dobar posao.

Da li bar razumeš šta značiš navijačima i ljudima Nagetsa u ovom gradu i šta si video na šampionskoj paradi? Čak i dugo nakon odlaska u penziju, šta ćeš značiti svima?

- Da, mislim, naravno, ovo će biti moj drugi dom i nadam se da ću jednom doći ovde nakon što završim karijeru i još uvek ću imati prijatelje ovde. Znate, osećam poštovanje koje mi pokazuju. "Visim" u Vašington Parku i svi me pozdravljaju. Osećam poštovanje i to zaista cenim. Niko me zaista, reći ću, agresivno ne gnjavi. Ima li to smisla? Zato što sam sa detetom i oni me zaista poštuju i ja to zaista cenim. I oni su zaista dobra baza fanova i zaista sam srećan što su na našoj strani svaki put kada smo dole ili gore. Oni su naš šesti igrač i ljudi u Denveru, mislim da su stvarno, stvarno, stvarno opušteni. Kao što sam rekao, kao da sam rođen ovde, samo uživam u ovom trenutku.

Da li će išta biti bolje od toga kada si to dobio u Srbiji, kada je došao trener i svi ste se zabavili? I da li je to, da li vas ovaj trenutak trenutno tera da poželite da budete kod kuće, kao da to radite iznova?

- Onda to znači da ne idemo ka tituli. Ali možda kada se sve završi, zašto da ne? Gde sam dobio prvi trofej? U Finiksu. Nik ima sjajnu priču o tome. Voleo bih to jer je to zaista poseban trenutak. Svi moji prijatelji, cela moja porodica su bili tamo. I naravno, došao sam sa konjem, što je veliki, veliki, veliki deo mog života. Ali, znate, to je verovatno jedinstveno, jednom u životu.