KO DIRNE ŽELJKA OBRADOVIĆA Dobiće 20.000 prkosnih i emocijama nabijenih ljudi

Njegov ugled u evropskim okvirima je neprikosnoven, njegova reč se sluša, a mišljenje poštuje. Možda bi bilo pametno predstaviti Željka Obradovića kao svojevrsnog ambasadora srpske košarke pred strancima i Evroligom. Nažalost, od kada se vratio u Srbiju i srpsku košarku, protiv njega se vodi prava mala hajka. Neprekidni su pokušaji da se taj čovek maltene izbaci ako ne iz Srbije, a ono makar iz srpske košarke.

Do kulminacije, bar trenutno, došlo je tokom finala Kupa Radivoja Koraća kada su navijači Crvene zvezde istakli veliki transparent "Željko Obradović državni projekat“. Nakon čestitki protivniku na pobedi, upravo je sintagma “državni projekat” bila prva značajna tema u Obradovićevom izlaganju na konferenciji za medije. On je na poruku sa "tribina“ odgovorio rekavši da "veća laž od toga nije izgovorena“. 

Prva reakcija usledila je narednog jutra, ni manje ni više nego od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Na gostovanju na TV Prva, Vučić je Obradovićevo izlaganje okarakterisao kao “napad na državu”. A zašto je to "napad na državu“, nije objasnio.

Ali, reći za Obradovića da je "državni projekat" zvuči potpuno suludo. Čovek je institucija za sebe. Čačanin se posle dvodecenijskog rada u inostranstvu, u Srbiju vratio kao najtrofejniji i najbolji evropski košarkaški trener. Dočekivan je aplauzom i u Zagrebu, Splitu, Zadru...

Međutim, sportisti u Srbiji moraju da pokažu da se na njih režim uvek može osloniti. U suprotnom, čeka ih "topli zec", u najboljem slučaju, zaborav i večna tišina. Zato se naše društvo deli na privilegovane i na tlačene. I ne smeš ni jednog trenutka da zaboraviš da je u Srbiji samo jedan čovek za sve. Ako si vrhunski sportista, da mu se vrhunski pokoravaš i da ne dovodiš u pitanje ništa što više biće radi, a biće je blagorodno pa će da nagradi ili kazni. Željko Obradović to nije prihvatio.

Kampanja protiv Obradovića je u toku i zahuktava se. Umesto da se Obradović, kao osoba ogromnog ugleda, iskoristi za promociju Srbije i jačanje njene pozicije u Evropi, ne samo u sportu nego i uopšte, on se blati i ponižava. Prirodna posledica takvog stanja je neka vrsta "institucionalizacije“ te podele formiranjem tzv. narodnog pokreta za državu.

Tada će, naime, svi koji nisu u tom pokretu moći lako da budu proglašeni za državne neprijatelje i narodne izdajnike. I sad, usred tog velikog projekta u prvi plan izbija Željko Obradović. I odjednom, onaj koji je još uvek glavni u Srbiji, više nije u glavnoj ulozi.  A to nije lako podneti. Naročito kad trener Partizana ima iza sebe 20.000 prkosnih i emocijama nabijenih ljudi.

Kada je 13 minuta pred početak utakmice sa Efesom, baš kao što to čini svaki put, trener Željko Obradović ušao na parket "Štark arene“, usledile su ovacije. To je nešto što se dešava svaki put kada crno-beli igraju. Međutim, ovog trenutka je to bilo drugačije i emotivnije.

Masa navijača je skandirala "Obradović Željko! Obradović Željko!" iznova i iznova i iznova… 

U gledalištu je bio istaknut veliki transparent "Željko Obradović jedan je od nas“, koji je jasno poručio (ako to dosad nekome nije bilo jasno) da pristalice crno belih žele da trener kluba bude upravo Obradović. 

Postavlja se veoma jasno pitanje - šta je ili ko prepreka?