Košarka

[ Izvor: Danas ]

20. 02. 2024. 07:41 19

"Ponašanje pijanog milijardera": Šta pokazuju izveštaji Zvezde i Partizana?

Protekli vikend u kom su Partizan i Crvena zvezda odigrali košarkaški večiti derbi u finalu Kupa Radivoja Koraća neće ostati upamćen po košarkaškim potezima, nego po finansijskim tabelama.

Na izjavu trenera Partizana Željka Obradovića da ni njegov klub ni on nisu državni projekat reagovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavom da ni KK Crvena zvezda ni KK Partizan ne bi postojali da nema pomoći države.

Onda je sve u nedelju eskaliralo objavljivanjem tabela sa finansijskim pokazateljima oba kluba, da li sa ciljem da demantuju ili da potvrde da su zavisni od države, nije poznato. U svakom slučaju, u finansijskim izveštajima se vidi da im u poslednjih sedam godine država daje veliki novac, iako i sopstveni prihodi klubova značajno rastu.

Od 2017. godine ukupno je na osnovu objavljenih podataka, iz državne u kasu ova dva kluba otišlo 60 miliona evra, dok je, recimo, Klinički centar Niš koštao oko 55 miliona evra.

Sagovornici Danasa saglasni su da se novac deli bez plana i da se to radi radi političkog rejtinga.

Vučić je tokom medijskog gostovanja u nedelju, naglasio "da ništa ne bi bilo ni od Partizana ni od Zvezde da nema države". On je ukazao da nijedan klub u Evropi nema toliku podršku države koliku imaju Partizan i Crvena zvezda.

Kako je poručio, država za to plaća enormne sume novca.

- Na to dodajte da dobijaju halu "Arena" po tri puta nižoj ceni nego što je tržišna, pa zatim sve otplate i odlaganja i izlaženja u susret oko plaćanja poreza. Zatim privatnici kojima država kaže da podrže klub za koji neretko i ne navijaju - kazao je Vučić.

Prema novoobjavljenim podacima, vidi se udeo u budžetu oba kluba od sopstvenih prihoda, ali i od državnih sponzorstava i donacija. KK Partizan je objavio podatke od sezone 2017/2018, kada je sadašnji predsednik kluba postao Ostoja Mijailović, dok je KK Crvena Zvezda objavila bilanse još od sezone 2011/2012.

Kako je iz Partizana objašnjeno, u državna sponzorstva i donacije spadaju sponzorski ugovori sa kompanijama NIS, Telekom Srbija, Dunav osiguranje, kao i donacije Košarkaškog saveza Srbije (KSS) i Grada Beograda, dok su ostalo sopstveni prihodi gde spadaju oni od prodaje karata, privatna spoznorstva članova Upravnog odbora i drugih privatnih sponzorstava, učešće u Evroliga takmičenjima, obeštećenja, mlađe kategorije, komercijalizacija mlađe kategorije, prihodi od prodavnice…

KK Partizan je, prema tim podacima, za poslednjih sedam sezona, uključujući i ovu koja je aktuelna, ostvario prihod od skoro 67 miliona evra, od čega su državna davanja iznosila nešto više od 27 miliona ili 40,3 odsto.

Ono što je primetno, iz izveštaja koji su objavili, jeste da su tokom ovih sedam sezona znatno unapredili svoje prihode, pa su tako sa 2,7 miliona evra došli do prihoda od 20 miliona. Međutim, ono što čudi jeste zašto se uz porast sopstvenih prihoda kluba, tokom godina, povećavala i državna pomoć umesto da se ona smanjuje.

Te sezone 2017/2018. državni udeo u prihodima kluba bio je svega 1,2 miliona evra, dok je u tekućoj sezoni čitavih šest miliona evra.

U prvoj sezoni za koju je Partizan objavio podatke, ukupni prihodi kluba iznosili su 2,7 miliona evra, od čega je 1,2 miliona evra došlo od države, što je 44,7 odsto ukupnih prihoda. Naredne sezone državne pare su učestvovale sa 52,8 odsto u prihodima.

Zatim 2019/2020. godine, Partizan je imao prihod od nešto više od šest miliona evra, a udeo države iznosio je 45,6 odsto. Ono što je zanimljivo, godinu dana kasnije, država je u prihodima KK Parizan učestvovala sa čak 71,1 odsto. Od ukupno 6,3 miliona evra država je uplatila 4,5 miliona evra.

Narednih godina, ukupni prihodi značajno rastu, pa su 2021/2022. dostigli više od 12 miliona evra, pa iako je čak i povećan iznos koji je stigao od države na 5,2 miliona, taj udeo je opao na 43 odsto.

Slično se nastavlja i u narednim sezonama, pa je 2022/2023. prihod uvećan za 50 odsto, na 18 miliona evra, a državni udeo je pao na 33,9 odsto, iako nominalno povećan na 5,6 miliona evra.

Tekuće sezone, budžet KK Partizan iznosi čitavih 20 miliona evra, u čemu je država učestvovala sa šest miliona ili 30 odsto. Pri čemu je klub izneo napomenu da je trenutno, od državnih sponzorstava i donacija, njima ove godine već isplaćeno tri miliona evra, dok je dogovorena isplata još tri do kraja sezone.

Što se tiče KK Crvena zvezda, oni su objavili podatke počevši sa sezonom 2011/2012. pa do sezone koja je u toku. Te prve godine, ukupan prihod kluba iznosio je nešto više od 4,9 miliona evra, od čega je učešće grada i državnih preduzeća u tim prihodima bilo devet odsto ili nešto više od 434.000 evra. Sledeće godine taj postotak je bio još manji, tačnije osam odsto od 8,8 miliona evra, koliki su bili ukupni prihodi kluba te godine.

Od sezone 2013/2014. kreće značajan rast priliva državnog novca u ovaj klub. U toj sezoni udeo novca poreskih obveznika u ukupnim prihodima se popeo na 25 odsto (1,3 miliona evra), u narednoj sezoni na 28 odsto (1,1 miliona evra).

U sezoni 2015/2016. prihodi kluba iznosili su 7,1 milion evra, a država je učestvovala sa 16 odsto.

Zatim je naredne dve godine udeo države u prihodima kluba sa Malog Kalemegdana bio po 29 odsto, s tim što je prve godine ukupan prihod bio malo veči od pet miliona evra, a sledeće oko 7,7 miliona.

Međutim, u sezoni 2018/2019. udeo države u budžetu Zvezde bio je duplo veći, 60 odsto, i to ne toliko zbog više novca koji je država dala, već zbog manjih prihoda kluba.

Sledeće godine državnih 3,2 miliona evra čine 48 odsto ukupnih prihoda kluba.

Naredne tri sezone, učešće države u prihodima KK Crvena zvezda bilo je svake godine više od 50 odsto. Pa je tako u sezoni 2020/2021. udeo bio 53 odsto na ukupne prihode od oko 7,4 miliona evra, zatim naredne godine 66 odsto na zaradu od preko 10 miliona.

Najveći input države u klub desio se u sezoni 2022/2023. kada je dala čak 71 odsto, odnosno preko 11 miliona evra na ukupne prihode od 15,9 miliona.

U tekućoj sezoni (zaključno sa 31. decembrom 2023. godine) ostvaren je prihod od 7,9 miliona evra, sa učešćem države od 38 odsto ili tri miliona evra.

Ukoliko gledamo period od 2017. godine za koje su oba kluba obelodanila podatke za ovih sedam sezona, KK Partizan je od države inkasirao nešto više od 27 miliona evra. Istovremeno je KK Crvena zvezda prihodovala nešto više od 33 miliona evra ili za šest miliona evra više.

Kada se pogleda procenat dobijenog novca iz državnih resursa, Partizan je u ovom periodu prihodovao od države 40,3 odsto, a Crvena zvezda 56,5 odsto.

Na sajtu Agencije za privredne registre (APR) poslednji dostupan redovni godišnji finansijski izveštaj i za jedan i za drugi klub je iz 2020. godine.

Ekonomista i redovni profesor Fakulteta za primenjenu ekologiju FUTURA Božo Drašković za Danas ukazuje da nije posao predsednika države da odlučuje i govori o tome kome je dat novac i ko je dao novac.

- On to radi samo da saopšti da je on odobrio ili naložio da se taj novac da ovim klubovima - naglašava Drašković.

On dodaje da je taj novac dat Zvezdi i Partizanu na poklon.

- Neko ko dobija novac na poklon, a ovo jeste novac na poklon koji dodeljuje pojedinac, koji može da se naljuti pa nekome da ne da ili da se odobrovolji pa da nekome da, onda će taj neko trošiti novac bez ikakve odgovornosti - upozorava Drašković.

On to opisuje kao ponašanje "pijanog milijardera".

- On o tome odlučuje bez ikakve procene da li je u redu ili nije da da određeni novac jednom ili drugom klubu. A sada se naljutio na izjavu jednog trenera i odlučio da onda kaže koliko je novca dato klubovima - navodi sagovornik.

Drašković ukazuje da je problem što ne postoji sistemsko rešenje u sportu.

- Dotacije države nisu napravljene kao sistem, gde se to lepo planira u budžetu, a to bi podrazumevalo da se finansiraju i drugi klubovi u zemlji. Čudim se zašto drugi klubovi nemaju hrabrosti da se oglase i kažu da su i oni u ovoj zemlji i da pitaju zašto oni nisu u planu.

Ovde je, kako Drašković smatra, potrebno da se neko nekome "politički šlihta" da bi dobio novac.

- Ljudi koji predstavljaju državu, a u ovom slučaju Aleksandar Vučić, ponaša se kao da raspolaže svojim privatnim novcem, a to nije njegov novac, već novac građana i javnog sektora. Deli se novac poreznih obveznika ako ide iz budžeta ili novac javnih preduzeća - kaže Drašković.

On dodaje da to ide tako što predsednik Srbije naloži Telekomu ili NIS-u da se izdvoje određena sredstva.

- Rezultat toga je stanje Telekoma, koji je enormno zadužen, pa je morao da prodaje infrastrukturu koja je ključna za njegovo poslovanje - podseća Drašković.

Što se tiče "molbi" privatnim kompanijama da podrže ova dva kluba, on objašnjava da će oni to raditi samo ako imaju korist.

- Privatne kompanije će podržati klubove kad ima publike i onda će to raditi iz marketinških razloga. Biće njihove reklame svuda i to je način da oni zarade od toga. Međutim, ako oni to rade po nekom nalogu, iz svog budžeta, onda to nije baš srećno trošenje novca, odnosno to je trošenje van sistema - navodi Drašković.

Ponavlja da postoji sistem finansiranja sporta i da moraju da postoje pravila tog finansiranja.

- Država ne sme da pomaže i daje novac da li direktno ili indirektno, preko javnog sektora, klubovima van sistema - zaključuje Drašković.

Sličnog mišljenja je i ekonomista Danilo Šuković, koji naglašava da je ovo slika i prilika neuređenog društva.

- Ako imate sportske klubove, morate da pravite sistem kako će oni da funkcionišu, da li će da budu državni ili privatni i kako će da se finansiraju. Da to postoji, onda ne bi postojao ovaj problem - objašnjava on.

Šuković ukazuje da umesto toga imamo dobru volju predsednika.

- Od njegove volje zavisi da li će klubovi i koliko dobiti novca, zavisno od toga da li to utiče na politički rejting ili ne. Ali pošto su to popularni klubovi i imaju veliki broj navijača, to svakako utiče na politički rejting i sve vuče na čistu političku korupciju.

On dodaje da to postoji i u ostalim sferama društva, ali da se ovde to najbolje vidi.

- Ceo taj sistem je debelo nakaradan, za sve moraju postojati pravila igre i moraju biti transaprentna, a ne da neko moli nekoga da da pare - navodi Šuković.

Napominje da privatne kompanije moraju da imaju interes da bi uložile novac.

- Molba Vučića privatnim kompanijama da podrže ove klubove je trgovina uticajem i on to saopštava javno, što govori o tome koliko nije svestan da krši propise ove zemlje - ukazuje sagovornik.

On podseća da pitanje privatizacije u sportu ne možemo da rešimo od 1990. godine.

- On i sam priznaje da mi to ne možemo da rešimo zbog navijača. I onda se ulazi u nešto što je čisti vid korupcije - kaže Šuković.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 19

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Ravnopravnost

Zoran Živković [12.04.2024.]




Video dana

Neuspešan skok

Anketa

Ko je kriv za razočaravajuću sezonu Zvezde i Partizana u Evroligi?

Rezultati