Vladan Tegeltija piše za Direktno: Kako je Partizan srušio Real!

Imao sam veliku životnu privilegiju da mi Željko Obradović bude prvi gost u prvoj emisiji uživo koju sam radio. Te 1995. godine je bio selektor reprezentacije, koji je Realu posle 15 godina doneo evropsku krunu, a u utorak je najtrofejnijem klubu Starog kontinenta uzeo "skalp" na njegovom parketu. Dobio je bitku, ali "rat" sa "kraljem" je tek počeo.

Imao sam privilegiju i da uživamo zajedno u velikim pobedama, ali i tugujemo u porazima, kao u Novom Sadu 2005. ili lane posle Burse i ABA. To je život jer "čašu meda još niko ne popi, dok je čašom žuči..."

Verovao je u Pantera i kada ga nije išlo, u Smailagića da može da se "izvuče" i spoji tri trojke, što Tavares ne može da isprati. Iznenadio je sa Madarom, koji se revanširao na najbolji mogući način, kao i Lesor cele sezone, a ne pamti se kada je spojio dve u istoj sredini. Sada se kune u Željka, kao i Egzum koji je eksplodirao na pleju.

Taktika da se Real drži u tenziji do kraja, dala je rezultata. Vraćao se Partizan iz minusa, disao je za vratom, pravio i gluposti, trpeo čudne sudijske odluke, a onda je Panter presudio.

Nije Željko dopustio euforiju, kao što nije očajavanje posle Burse, poraza u Areni od Zvezde, pet u nizu, gubitka +18 u Kupu u Nišu.

Sada je lako biti veliki Grobar, dičiti se Partizanom, biti viđen u Areni, na gostovanju... A u decembru su u Areni bile i parole protiv Žoca, o strancima, na nivou 400. Terali su ga po mrežama, vređali, blatili znani i neznani... Ali takvi smo ljudi.

Na kraju treninga na pitanje o meču broj dva, Alen Smailagić je dao najbolji odgovor:

- Trener nam ne dozvoljava da se opustimo, a vi znate ko nam je trener.

Partizan je samo poveo, sprema se za novu bitku u četvrtak, jer je pritisak na strani "kralja", kao što će u utorak biti na Beograđanima. Bitku, koja možda odluči "košarkaški rat".